Shrek 3 krerain na Linux mašinama

Ja’s izvinjavam, ali moram malo da gunđam, da mi bude čista savest.

Često vidim „vesti“ tipa taj-i-taj-laički-značajano-izgledajući poduhvat koristi Linuks. Filmovi, kamioni, avioni, i tako to.

Prvo, to nije nikakva vest. Svi ti poslovi se obavljaju na super-računarima (pod koje spadaju i ogromna umrežena jata običnih procesora), za koje Vindouz (pa čak ni MekOS 🙂 ni ne postoje. Ili, bolje rečeno, Linuksu je tu glavna prednost to što svaki proizvođač, dobavljač i održavalac takvih mašina može da ga prilagođava kako mu se ćefne. Stoga je, pojedinačno upoređujući, već daleko nadmašio svaki zatvoreni Uniks, i to je danas standardno stanje stvari. Kao da neko izvesti „gle, u … koriste Vindouz za birokratske poslove!“

Drugo, da ne bude zavaravanja, programi koji se vrte na takvim mašinama, sa informatičkog stanovišta su najprostiji mogući — kao što kaže legendarni Etsher Dejkstra u „Kako da saopštimo istine koje bole?“. Tu se poglavito izračunavaju fizičke pojave, i ono što je složeno u takvim programima jeste fizika i matematika koja stoji u pozadini, ali su sami programi obično špageti i špageti prostih petlji. Bilo koji običan GUI pribor (GTK, KDE) mnogo je složenija informatička konstrukcija od toga, da se ne pominje cela integracija svakodnevne radne površi.

Dakle, izveštavanje o upotrebi Linuksa u ovim vodama čista je pržilačka propaganda — al’ šta sad, i to koristi valjda >:) Jedino što realno ukazuje onima koji se u budućnosti mogu naći suočeni sa takvim poslovima (npr. istraživačko i razvojno inženjerstvo koje bilo struke), da bi im bolje bilo da upoznaju Linuks, i posebno skriptarske alate, što pre.

Slazem se da veliki broj programa ne zahtevaju veliko informaticko znanje vec je bitno sta je ispod haube. Osnovna filozofija je da se fizicke pojave matematickim predstavama i transformacijama svedu na oblik pogodan za brzo izvrsavanje na racunaru. Sto u najvecem broju slucajeva znaci svodjenje neke fizike na par reda koda jedne funkcije, sto uslovno receno ne trazi specijalno informaticko znanje ali znaci gomilu posla na papiru za koji treba dobro znanje fizike a jos vise matematike. Posao programera se svodi na pisanje tih par reda koda i sklapanje funkcija u kako je receno tanjir spageta.
Kriticno je ono “Uslovno receno”. Matematicki algoritam treba da se izvrsi na nekoj masini sto znaci operativni sistem i hardver. Da bi se napravio matematicki algoritam koji se dovoljno brzo izvrsava na racunaru neophodno je znati karakteristike operativnog sistema i procesora na kome ce se algoritam izvrsavati tako da je dobar informaticar od velikog znacaja i kvalitetan algoritam se dobija tesnom saradnjom informaticara i osobe koja je zaduzena za matematicki aparat. Posao se svodi na izbor optimalnog hardvera, optimalnih metoda, izbor OS-a koji moze izvuci maksimum iz izabranog hardwera i ne usporava rad celog sistema, i izbor kompajlera koji kod prevodi u masinac koji maksimalno koristi izabrani hardver. Redosled izbora zavisi od slucaja do slucaja. Kada se pise jedan takav program postavlja se pitanje koje informacije je M$ spreman da da o svojim proizvodima, najverovatnije ce se to svesti na “mi cemo vam to odraditi po paprenoj ceni” i tu se zavrsava prica o tesnoj saradnji. Ako se pored svega i odlucite da vam M$ odradi softver onda sebe stavljate na njihovu milost i ne milost. Takvi i slicni problemi sa vlasnickim softverom su u sustini i doveli do ideje “otvorenog koda” tako da nije nimalo cudno da po pitanju specializovanog softwera linux prakticno nezamenjiv. Softver otvorenog koda nema tajni tako da vam daje mogucnost da tacno oceniti njegove performanse, dok ste kod vlasnickog softvera osudjeni na reklame. Komocija prilagodjavanja softvera svojim potrebama govori sama za sebe.
Slazem se da primena linuxa u stvarima sa visokim zahtevima nije vest, ali govori ljudima da linux nije “besplatna zamena za windows” kakvim ga vide mnogi desktop korisnici, vec ozbiljan operativni sistem visokih performansi koji se dugo i uspesno primenjuje na mestima gde windows nije cak ni opcija.