Da li bi Linux distribucije trebalo da imaju, i commercial, i community verzije?

Ja se istovremeno i slažem i ne slažem. Ja kada koristim distro onda hoću pravu stvar, tj. onu što koriste svi a da je besplatna. Sa druge strane bilo bi više programera na strani linuxa (ako ih već nema) pa bi se još brže i kvalitetnije razvijao..

Generalno postoje dve struje, ako se tako moze reci. Distribucije koje se razvijaju u okviru zajednice, kao sto je recimo Debian, i distribucije koje se razvijaju u okriljima kompanija.
Ukoliko pod terminom komercijalne distribucije smatrate one koje pakuju neslobodan softver, najcesce u vidu svojih dodatnih aplikacija (Xandros recimo), reci cu samo da ih treba bojkotovati. Razlog za to je jednostavan a ogleda se u nepostovanju svakog clana zajednice koji je radio na slobodnom softveru koji se nalazi i unutar te iste distribucije. Jednostavnije receno, dvostruki principi kada je vrednovanje rada u pitanju.
Sa druge strane, ne vidim nista lose u pakovanju distribucije u lepu kutijicu, za ciju cenu se dobija tehnicka podrska i jos sta pored. Dakle, svi imaju pravo da zarade 🙂

pa ako ti stvarno zatreba za Posao na primer, kupis RHEL.

Jesi li ikada video RHE? Za koji posao ti Fedora nije bila adekvatna?

I dalje ne razumem zašto bi naplaćivali Ubuntu, kad već postoji paidsupport, a ako
neko hoće da donira novce developerima ili šefu, neka se okuša sa ovim vidom
podrške. Ko zna možda vredi tih para? A tu su i kape, majice, značke (kao GNU),
nadolazeća popularnost u većini, a i ovom i onim “crnim-od-noći” zemljama. A kada
oni pokušaju da promene svoj društveni ugovor, tj. zapostave do dan danas važeći
Ubuntu slogan, moraće ipak da ostave GNU-u GNU-ovo, pa da se tek onda pridruže
svojoj exe ünd rpm sabraći.
Stvarno ne znam zašto je BrokeBody pokrenuo ovaj, i ne samo ovaj, thread, kada
svi znamo kako odveć samo firme i ponekad firmice, plaćaju za tek nešto više od
uobičajenih rešenja, tražeći specijalizovanu, sigurnu i stabilnu granu već
donekle nestabilnih ali postojećih rešanja dodatno ukomponovanu od one strane
kojoj ovakva usluga i treba da se plati. Dileme što se mene tiče nema. Odlučiće
Mark, kao što je nekad i Bili odlučio, samo što postoji mogućnost da se brže
zagrobare, nego što su se i pojavili na tržištu. Oduvek su sreća i uticaj imali
dva lica, a nagađanje bih ostavio intuitivnima.
Kada neki softver pa tako i OS postane vlasnički, a od dostupnosti celovitog
izvornog koda nema ni traga ni glasa, pa se ta usluga koja se počinje naplaćivati
u jedniom trenutku, u nekom drugom budućem možda veoma značajnom momentu, može
postati povod bespredmetnog eksploatisanja i uslovljavanja čak i najobičnijih
korisnika, kojima isprva ovakvo stanje stvari i nije bilo namenjeno, korisnici
će se zapitati, da li je moglo biti drugačije i da li je softver mogao ostati
u našim rukama, a ne u rukama nekolicine moćnika iz magareće klupe. Zapitaće se,
ali će biti kasno, jer bi konce držali neki od gorepomenutih predvodnika
društvenih (čitaj: familijarnih) grupa. Imali bi razloga i šuškavih izgovora
na svaki pokušaj prizivanja slobode. Preskupa kifla, a besplatni genomi.
Razvoj softvera u svakom slučaju košta, ali kad se mnogo njih ugradi, pa
krene na tome da gradi svoje životne planove i stavove, pričam o politikama,
ljudima, firmama, državama, navikama, običajima i moralu, teško da takav
projektni model, bez renesanse može punopravno ući u EU pre 2020.
Kada bi svaki čovek dao svoj source, tj. rekao pošteno, da li ima dobre
,loše, “prednje” ili zadnje namere, da li poštuje u samom sebi poslednji
objektni model, da li poziva sve funkcije na koje se poziva, da li je
kompatibilan sa EU,PosiX,niX,miX,Linux postulatima, ekspresno bi bio
primljen i imenovan u poštovanog gospodina druga člana sa sve kozaračkim
kolom, ražnjem i suvim šljivama. Pitam se samo da li će nam ustav izaći pod
GPL, SS, UN, EU, USA ili UCK licencom.
Ponekad se osećam kao kuglica u fliperu, čvrst stav, ali me udaraju sa svih
strana, nekad me nabiju na kolac, a nekad prikače na krst… Fluidno ovo
savremeno društvo, ne razlikuje se po ničemu od svega nenaučenog ili loše
shvaćenog paganskog i prvobitnog.
Lepo mi je Albert rekao, razlike među ljudima postoje zato što vreme svima,
protiče i ističe zavisno od stava, položaja i gravitacije nad zemljom kao
geometrijskim telom, a društveni položaj pojedinca ne može biti konveksan,
ukoliko je društvo konkavno i obrnuto. Prevedeno na svima razumljiv jezik,
suprotan stav svakom pojedincu nameće volju da veruje kako su mase poturice
odavno napravljene samo zarad lepote koju daruje život sa obrazovanim
ljudima koji u svoje ideale veruju bez obraza i bez obzira na cenu. A kada
bi Ubuntu bio još samo jedna isprana reč sa više negativnih, nego pozitivnih
značenja, slično komunizmu, onda bi i ove moje mogle biti jeftnine a prave,
pojačane reflektorima bilo kojeg nakićenog a ispraznog ružičasto-svetlucavog
balkanskog GrandShow-a.
Sada razmišljam, liftom pa nadole, ali bratac pravac dobar-kurs pogrešan.
Azimut-suviše sam skučen. Sačekaj. Suviše je toplo, imao sam stav. Stav-
pogrešan. Nemam pregled, oni su napolju. Na livadi. Poharana. Njive-nema.
Mee-meee. Mmuuuu. Zzzzz…
Ajte ljudi, sve je dobro kad se dobro svrši. Scenariji su različiti, al´
uvek bude happyend.

Mislim da je glavni problem slobodnog softvera to sto programe ne razvijaju ljudi koji ih koriste i kojima su potrebni. Meni na primer treba dobar CAD program ali ja ne znam da programiram, pa bi trebao neko da sedne napise takav program, da ga unapredjuje a da pri tom ne dobija nista za to, a cak njemu samom ne treba. Druga prica je kad neko napise program za sebe, zbog sebe ga unapredjuje i to da ljudima da koriste, takvi programi mogu ostati slobodan softver.
Sto se tice naplacivanja distribucija, po meni bi neka osnovna varijanta distribucije svake kompanije trebala da bude besplatna, a da se dalja nadogradnja specijalizovanim programima koje je kompanija sama razvila naplacuje zajedno sa tehnickom podrskom. Nije redak slucaj da se za pisanje nekih budzetnijih programa ljudi odlucuju za linux, i to za onaj besplatan. Kod programa od par stotina hiljada  nije problem cena OS-a vec se takav linux moze menjati i prilagoditi potrebama korisnika sto sa win-om nije slucaj.
Osim toga da bi jedan OS stekao neku popularnost moraju ljudi da ga koriste i kod kuce. Jednostavno da se naviknu na njega. Sobzirom da znamo koliko je Bili uvukao win ljudima pod kozu reklamama, skandalima i uz nesebicnu pomoc piraterije, najmanje sto Linuxu u ovom momentu treba su kucne distribucije koje se naplacuju.
Ako se primeni svetska statistika na neku firmu koja broji 1000 ljudi od toga bi 40 znalo linux, pitanje je kako bi ta firma birala softver, narocito ako jos i za linux mora da plati, pa plus obuka. Zamislite firmu od 1000 ljudi u kojoj svi znaju i win i linux, totalno druga prica, ali to bi podrazumevalo da su se ljudi ranije sretali sa linuxom kod svoje kuce, e onda bi se moglo razmatrati naplacivanje distribucija. U ovom momentu bi naplacivanje distribucije smanjilo i onih 4% ljudi koji znaju linux i znacilo definitivan kraj linuxa.
Svakoj kompaniji koja se komercijalno bavi linuxom potrebna je jedna besplatna distribucija koja ce da navikava ljude kako bi jednog dana firme mogle da kupuju njene proizvode. Mislim da je svaka distribucija bez svog pesplatnog pandama osudjena na propast. Tko da je moj odgovor delimicno DA.
Dobra besplatna distribucija koja ce zadovoljiti potrebe obicnog korisnika mora da postoji, a sto se tice komercijalnih verzija svaka kompanija ce kreirati svoju politiku kako joj najvise odgovara.