Хард дискови, партиције, дељење, форматирање, фајл системи,монтирање….
ОК, увек нас ухвати мучнина када нам неко и спомене да ово морамо
да радимо. Е па када већ морамо, ево како то врло лако можемо да урадимо.
Било да се ради о новом или већ постојећем хард диску, посао можемо да
обавимо на бар два начина, или боље речено помоћу два програма. Наравно
да постоји и други програми али да не би ширили причу задржаћемо се на
cfdisk и diskdrake програмима.Увод
Као прво Линукс није Windows и креирање и рад са више партиција не треба да
буде проблем већ
је веома корисна и препоручљива ствар. Један од главних разлога је тај да
Линукс може користити више
корисника, да ти корисници имају различите прохтеве (замислите некога који
стално развија неки програм, компајлира,
прави на гомиле нових фајлова и на крају се може десити да попуни сав слободан
простор тако да и сам систем не може
да ради !). Друго, увек је доброрадне фајлове држати одвојено од системских,
корисничких итд.
Ако сте админисартор онда не треба пуно причати, јер замислите да вам /var/spool
директоријум није на посебној партицији.
Врло би се лако могло десити да од рецимо и од spam порука систем падне врло
лако.
Ако се ради о ново м хард диску, онда прово треба да га убаците у кућиште,
добро причврстите за рам у кућишту, прикључите IDE
кабл (други крај кабла наравно у контролер на м.плочи)и кабл за напајање (евентуално
преместите краткоспојник или џампер са примарног на секундарни уколико нови
хард диск приљкучујете на IDE кабл на којем се већ налази хард диск или ЦД
уређај. Затим можете да упалите рачунар и подигнете систем.
Ако имате само један хард диск онда ће га систем препођнати
као dev/hda ,
ако се ради о секундарном харду као /dev/hdb, ако се ради о SCSI диску онда
имамо /dev/sda итд. Ако имамо хард диск са ознаком hda онда прва партиција
на њему hda1, друга hda2 итд.
Партиције обично креирамо пре инсталације система. Већина десктоп (кућних)
корисника кре

80;ра једну партицију која се
користи и за систем и за корисничке фајлове. Моја је препорука да креирате
бар још једну партицију за /home директоријум.
Наравно, не заборавимо и swap партицију коју такође креирамо пре инстлације.
Уколико имате н рачунару инсталиран Windows а желите да поред њега инсталирате
Линукс онда партиције можете да
припремите и у самом Windows-у са програмом Partition Magic (верзије 7.xx
i 8.xx раде на Windows 2000 и XP) Једноставно,
смањите постојећу партицију а од тог слободног простора креирајте Линукс партиције
(бар две, једну за систем и корисничке фајлове и swap партицију)
Није лоше напоменути да је препоруучљиво да величина основне Линукс партиције
буде од 3-5 GB а минимално бар 1 GB уколико желите да имате графичко
окружење, већину мултимедијалних и office програма, ако ћете понешто инсталирати
и компајлирати итд. (Mandrake Linux може да заузме и само 50MB али такву инсталацију
углавном могу да користе само мрежни администратори којима је потребно само
конзолно окружење и само специфични сервиси и сервери)
Уколико инсталирате Линукс (Mandrake Linux) на чисту машину (немате ни један
други оперативни систем или већ имате креиране партиције) онда ће бити
довољно да убаците инсталациони диск (ЦД 1) и покренете инсталацију а у зависности
од мода инсталације (recomended или expert) систем ће сам изабрати партиције
на којима треба да се инсталира или ћете му ви то одредити.
Било који случај да је у пит&#
1072;њу, партиције се форматирају у ext2 фајл систему
(Linux native у Partition Magic-у).Наравно, Линукс поседује
цео спектар фајл
система, па се препоручује форматирање у ext3 (побољшаном ext2) систему
cfdisk
Овај програм покрећемо са root овлашћењима и то у конзоли (или терминалу).
Немојте да вас то завара, cfdisk је добар програм са великим бројем опција
и могућности. Постоји и програм fdisk (не Windows-ов већ Линуксов програм
који се такође покреће у конзоли. cfdisk је уствари напреднија верзија fdisk-а)
Кога занима нешто више о cfdisk-у нека у конзоли укуца man cfdisk.
Када стартујете програм (cfdisk /dev/hdb на пример) добићете листу партиција
или слободног простора на датом хард диску. Сада можете да промените
величину партиције, њен тип , креирате нове партиције и све што је потребно.
Када завриште све, морате да изаберете опцију Write да би записали све измене
у табели партиција.
Када сте завршили са тим сада треба да исформатирате новокреирану (или новокреиране
партиције). За ext2 (tip 83)фајл систем користимо наредбу mke2fs
Дакле, ако ако см креирали партицију hdb1 синтакса наредбе је
mke2fs /dev/hdb1
Овим би креирали прву партицију. Уколико их имате више, наредба се понавља
с тим да се мења само ођнака партиције тј. hdb2, hdb3 итд.
Треба напоменути да cfdisk може да креира партиције са велики бројем фајл
система укључујући и Windows FAT, FAT32 и многе друге
diskdrake
Овај програм користи X Window систем и наравно мало је лепше радити у њему.
Програм истовремено обавља и креирk
2;ње и форматирање партиција
У њему такође можете да променуите величину Windows FAT32 партиције беђ губљења
података са ње. (уколико имате NTFS фајл систем на Windows партицији промена
величине партиције беђ губљења података није могућа)
Када стартујете програм помоћу команде diskdrake (можете га покренути и из
Mandrake Контролног Центра) прво ће те добити поруку да урадите backup података
што је препоручљиво, али ко то не жели није обавеђан
да то и учини.У сваком
случају, киликните на ОК.
Партиције су визуелно представљене као делови једне траке (или више њих ако
вимате више дискова) и то у разним бојама да би их лакше разликовали. Рецимо,
Windows FAT32 партиције су плаве боје, Linux ext2 црвене, swap зелене итд.
Када кликнете на тео траке да одређеном партицијом приказују вам се опције
за промену типа и величине партиције, форматирање, монтирање и демонтирање.
Када креирате партиције или оно што сте већ желели да урадите при затварању
програма ћете бити упитани да ли да сачувате измене у табели партиција што
би требали да урадите уколико сте све жељене измене направили.
Монтирање и демонтирање партиција
Аутиматско монтирање (supermount)
Иако је аутомонтирање дискова и ЦДа у Mandrake Linux-у већ активирано
у Линуксу обично не можете директно приступити некој партиције већ морате
да је монтирате. Монтирање се обично врши са root овлашћењима. Можда је израз
мало неприлагођен нашем језику али така
074; је какав је. Монтирање се врши наредбом
mount, рецимо
mount /dev/hda2
понекада је потребно да систему кажете који је фајл систем на партицији и
где желите да вам монтира партицију па онда наредба рецимо монтирање Windows
партиције изгледа овако
mount -t vfat /dev/hda2 /mnt/win_c
Да ово не би морали да стално укуцавате можете да едитујете фајл /etc/fstab
и тамо подесите ове параметре. У истом фајлу можете да подесите и ауомонтирање
партиција као и ЦД уређаја. Ево како изгледа овај фајл са подешеним аутомонтирањем
Windows партиција
/dev/hda6 / ext3 defaults 1 1 //ово је основна партиција на којој се
налази Линукс систем
none /dev/pts devpts mode=0620 0 0
/dev/hda9 /home ext3 defaults 1 2 //ово је партиција на којој
се налазе кориснички подаци
/dev/scd0 /mnt/cdrom auto iocharset=iso8859-1,codepage=850,ro,umask=0 0 0
//ЦД резач
/dev/hdd /mnt/cdrom3 auto iocharset=iso8859-1,codepage=850,ro,umask=0 0 0
// ЦД плејер
none /mnt/floppy supermount dev=/dev/fd0,fs=auto,–,iocharset=iso8859-1,sync,codepage=850,umask=0
0 0 //Флопи уређај на којем је постављено ауто
монтирање
/dev/hda1 /mnt/win_c vfat iocharset=iso8859-1,codepage=850,umask=0 0 0 //очигледно
Windows партиција
/dev/hda5 /mnt/win_d vfat iocharset=iso8859-1,codepage=850,umask=0 0 0 //опет
Windows партиција
none /proc proc defaults 0 0
/dev/hda8 swap swap defaults 0 0 // swap партиција
Демонтирање партиције се врши наредбом umount
umount /dev/hda2
Ако демонтирате партицију морате да прво изађете из директоријума где је она
монтирана јер ћете иначе добити поруку да је партиција у употреби.
Иначе, постављање supermount опције за партиције и ЦД урађаје можете урадити
и из Mandrake Конторлног Центра
mcc
а затим идите на таб mount points и изаберите уређај. Идите на options и укључите
опцију supermount. Затим снимите измене и од сада, ако сте supermount поставили
на ЦД уређају моћи да убацујете и вадите дискове као што то радите у Windows-у.
Није лоше да сада поk
5;ледате фајл fstab да би видели шта је то измењено.
Исто тако, ако вас нервира ово аутоматско монтирање или вам прави одређене
проблеме на овај начин га можете деактивирати
Треба рећи и то да када монтирате Windows партиције постоји једна ствар:
ако имате FAT32 (Windows 95,98,Me,2000,XP) фајл систем моћи ћете да учитавате
и да уписујете податке на ту партицију, а уколико имате NTFS фајл систем
(код Windows NT, 2000 и XP) моћи ћете само да учитавате и копорате податке
са такве партиције