[vdv]

Bitan argument protiv lokalizacije je VREME – preciznije brzina lokalizacije.
Razvoj komjuterske tehnologije i termina je brži nego što mi to možemo pratiti. Za mnoge termine, dok mi smislimo našu kovanicu oni izađu iz upotrebe i treba smišljati neku novu finesu postojećim terminima.
Čini mi se,  da smo oduvek bili za lokalizaciju i da smo je primenjivali recimo u Win-u, da bi se ovih dana radovali prelasku sa 95-ice na 98 -icu. O Linuksu ništa ne bi ni znali.
Celokupan posao mora biti organizovan angažovanjem velikog broja stručnjaka u kratkom vremenskom periodu. Takvu ažurnost mi kao država ni u jednoj oblasti nemamo. Time bih zaključio da je korektna lokalizacija kod nas čista utopija.
Što se uobičajene, i nekorektne, lokalizacije tiče ona je vezana za ukus korisnika, a o ukusima ne treba raspravljati (tako se kaže).
Sve akcije u cilju uspešne lokalizacije ne mogu biti komercijalno stimulisane, jer se Linux razvija protivno tome, tako da se stvar svodi da dobrotvoran rad ljudi koji baš i nemaju slobodnog vremena za takav rad.
Sa druge strane ni mi kao korisnici nememo vremena za učenje novih nametnutih, a ne spontanih i prirodnih, termina, jedva se stignu savlađivati originalne novosti koje neprekidno nagrću.

Najpre je potrebno preispitati se – postaviti sebi pitanje koliko puta ste preko potrebnu pomoć pronašli na našem forum i na našem jeziku, a koliko na nekom forumu ni sličnog govornog područja, pre svega engleskog i koluko puta su vas naši forumi samo preusmeravali na neki forum sa engleksom komunikacijom. Nakon toga razmislite da li su vaša očekivanja od lokalizacije realna i svrsishodna.

Voleo bih da nisam u pravu, i da je lokalizacija moguća. Kao nacionalista sam uvek bio dosledan i realan i nepopustljiv, po nekima i ekstreman, ali nikada TEATRALAN. Lokalizaciju, ako je moguće, potrebno je zaštititi od teatralnog nacionalizma i razvijati na način koji će nam nacionalno najviše biti od koristi. Razmišljajući pri tome i o brzini praćenja napretka koji drugi diktiraju, i o svrsishodnoj upotrebi nove tehnologije.

[vdv]

Izvini, ali ne shvatam kakve veze ima upotreba sopstvenog jezika u cilju narušavanja napretka civilizacije? Hoćeš da kažeš: ako neki narod govori svojim jezikom a ne samo svetskim dominantnim jezikom (u tvojoj imaginaciji engleskim), onda je taj narod osuđen na propast sopstvene civilizacije a ne na napredak? Još će mnogo vode proteći Lepenicom dok na planeti Zemlja broj ljudi koji razume i govori engleski kao maternji dostigne broj ljudi koji razume i govori kineski jezik.

Ubeđen sam da trenutno više ljudi na planeti razume engleski nego kineski, a kada bi računali samo korisnike računara onda i više od toga.
Ovde nije reč o upotrebi svog maternjeg jezika, već o korišćenju “svetskog jezika” čemu se lokalizacijama opiremo u korist nekog novog svetskog jezika koji će se možda u budućnosti definisati. Sada tom standardu odgovara engleski. Ne kažem da će standard ostati nepromenjen. Neminovnost je da kao civilizacija imamo  jedan jezik za razmenu informacija, kao što smo, i danas  još uvek, koristili zlato za razmenu roba.

animljivo bi bilo videti kako bi izgledao lokalizovani sistem pomoći kada su termini navedeni u izvornom, engleskom jeziku sa snimcima izgleda programa i delova na engleskom, dok objašnjenje ide na srpskom. Pa onda kad se uradi sistem pomoći cakum-pakum, lokalizuje se program, a onda ajd’ Jovo nanovo sa lokalizacijom sistema pomoći. E, onda kad se usaglase pojmovi i napravi jedinstveni pojmovnik, još jedna tura ispravki lokalizacije programa uz ispravku lokalizovanog sistema pomoći. Ne misliš da je to (malo) previše komplikovano i nepotrebnih ponavljanja zbog iste stvari?

Ovde se očogledno slažemo. Potrebno je samo prevoditi uputstva na maternji jezik. Sve ostalo ne dirati i ne menjati bez potrebe. Koliko sam gledao i koristio različite štampane priručnike, to bi blo to.

[vdv]

Ne koristim i jako me nervira nasilna lokalizacija. Čak to smatram civilizacijskom degradacijom. Civilaziji je potreban što viši nivo komunikativnosti, a ovim se to narušava.
Jedan jezik će postati književni ili zvanični iz jedne bliske jezičke zajednice. Istorija je to dokazala i pokazala u mnogo slučajeva.
Takođe, jedan jezik će postati svetski. Da li će to biti engleski, kako stvari sada stoje ili će se pojaviti neki drugi, potpuno je svejedno. Narušavanje ove neminovnosti je samo kočenje i odlaganje napretka civilizacije.
Slična pravila tokom istorije važila su i u monetarnoj ekonomiji – mera vrednosti, svetski novac. Kada se novac kovao od plemenitih metala, naravno da nismo mogli da ga pravimo od drveta ili gline i sa takmi novcem da učestvujemo u međunarodnoj razmeni.
Srbi kao narod nisu imali komplekse kada su u pitanju strane reči, ne samo u novijoj istoriji. Možda imamo reflekse od učinjene nam satanizacije. Ne bi trebalo da nacionalizam i patriotizam razvijamo civilizacijskom dekadencijom.
Potrebno je omogućiti maksimalnu upotrebu ćirilice (pa i naše verzije latinice) u radovima i izveštajima koji se komjuterski pripremaju. Pre svega mislim na upotrebu fontova svih vrsta i namena.

Najviše mi smeta prevođenje komandi bez prevoda HELPA , kako je najpre počela i kako se najčešće završava lokalizacija. Ako neko želi da pomogne svom narodu i da prilagodi pojedine operativne sisteme i korisničke programe maternjem jeziku neka najpre počne sa prevođenjem HELP i to do sitnica, a kasnije neka se trudi da izmišlja nove reči ili da pojedinim dodaje nova značenja i da zbunjuje sopstveni narod.
Država bi trebalo da stimuliše prevođenje HELP opcija u svim kompjuterskim programima i da se na taj način uključi u komjutersko opismenjavanje svog naroda, da se ne ostane samo na kozmetici i da posle pričamo o teoriji zavere.
Neke stvari je potrebno lokalizovati ili omogućiti lokalizaciju kao izbor, naročito u oblasti edukacije predškolskog i ranog školskog uzrasta.
Žao mi je što se u slučajevim lokalizovanog softvera na maternji jezik osećam kao kada sam pokušavao da podesim neke opcije u Windowsu 3.1 koji je u našu zemlju stigao iz Nemačke. Naravno da mi je format C: bilo najbrže prilagođavanje. Slično je i sada kada eksperimentišem sa novim “lokalizovanim” distribucijama Linuksa.
Interesuje me da li se radi i na lokalizaciji Terminala? (ha, ha) 😉 :biggrin:

[vdv]

Hvala,

s obzirom da je u pitanju komp kod prijatelja, nisam još nastavio da rešavam problem sa Mandriva 2008/64 zvukom. Komp je novi i pod garancijom tako da ga nisam otvarao.

U međuvremenu na mojoj mašini se pojavio isti problem, kada sam zbog nekih konflikta koje sam naknadno rešio resetovanjem BIOS-a, problem sa jako sličnim simptomima.
Uzrok je bila uključena PLUG & PLAY opcija u BIOSu. Nisam odmah reagovao u BIOSu, nego sam više puta neuspešno pokušavao da instaliram Mandrivu 2007/32 koju trenutno koristim, PCLOS 2007, kao i Mandrake10.0. Sa isključivanjem opcije PLUG & PLAY nestali su problemi oko zvuka.

Kada dođem do vremena videću da li isti štos važi i kod prujatelja na 2008-ci.

[vdv]

(Usput zaboravih da kažem da na pomenutom laptop-u Ubuntu 7,10 neće ni da krene u instalaciju!)

Možda nije za poređenje, ali sam sličan problem sa Ubuntu 7.10 imao na jednom starom kompu Fujicu-Siemens, to je neka preteča lap top računara (Intel procesor 733MHz, integrisana grafička od samo 4MB – ali tuxracer na mandrake10.0 live radi ko lud, Ram 256 MB).
Jedino od svih distribucija Gutsy Gibbon uspeh da instaliram Edubuntu, nije mi jasno zašto i u čemu je on u prednosti nad ubuntu, xubuntu, mint itd. Probao sam prekid na F6 i razne opcije tipa noapic nolapic, irqpool  i slično bez uspeha.
Taj računar radi na edubuntu solidno, ali posle restarta blokira i ne podiže se. Jedini lek je strpljenje i HLAĐENJE. Ako ga iznesem “na terasu” on proradi za 5 minuta, u suprotnom za sat.
Tako da sam to definisao kao hardverski problem, iako je na XP radio bez tih problema, i pomirio se sa tim.
Kako stvar nisam rešio već jednostavno napustio i dalje me kopka, a ovaj slučaj iako sa mnogo jačim kompom navodi me na sumju u neki “firmirani” konflikt sa Linuksom

[Autor]

Članci