Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Kulturno umetnicki program uopste nijej stran na ovakvim dogadjajima. Jedini problem sa ovim dogadjajem je da je taj k-u program bio jedini vredan za gledati… Mislim prof-fon-dr… grrr…
Da, to joj je slika iz vremena kad nije postala ona druga slika… trazite na googletu erin clark… pa cete videti 🙂
Da se ne zagrejete previse, evo vam slike vase Erin: http://women.debian.org/profiles/pictures/erinn.jpg
Na samo jedno pitanje sam mogao da odgovorim ono sta mislim… ostala su ili imala podjednako prihvatljiva oba odgovora ili podjednako neprihvatljiva oba odgovora… ili je jedan odgovor bio prihvatljiv u jednoj, a drugi u drugoj situaciji.
Psiho testovi… brrrr… interesantan je bio komentar jednob profesora psihologije studentima – matematicarima nemojte da dajete iste testove kao ostalima – rezultati ce vas samo zbuniti 🙂
Pod terminom viseprocesorski sistem, misli se i na sisteme sa visejezgarnim procesorima ili Intelov HT.
Slazem se da moze biti poboljsanja, ali je to poboljsanje (i sa teoretske strane) samo u slucaju programa sa praznim hodom (latency), kada program ceka da se nesto sto ne zavisi od njega samog uradi. Dakle, ako je program neki standardni GUI program, on ceka na kliktanje, ceka na … i ceka na … Dok ceka, u to vreme u pozadini mogu da rade niti i tada ce se brzina povecati.
U slucaju da se vrse neka proracunavanja – na primer potrebno nam je da izracunamo f(x) * g(x), program koji redom racuna f(x), pa g(x) pa ih mnozi ce raditi malkice brze nego program koji pravi posebne niti za f(x) i g(x), pa kad se obe zavrse mnozi rezultate.
@GreenDay
Threadovi su u linuxu implementirani kao lightweight procesi – procesi za koje se ne čuvaju mnoge informacije i dele memorijski prostor sa drugim threadovima istog glavnog procesa.Što se ubrzanja rada tice, apsolutno je netačno da će ga ubrzati samo zato što su dodate niti. Čak je činjenica da će ga usporiti u odredjenoj, zanemarljivoj, meri zahvaljujući tome da kernel mora da preskače iz jedne niti u drugu i pri tome pamti/restorira odredjeni skup registara.
Jedini slučaj kad niti mogu da ubrzaju rad (na jednoprocesorskim sistemima) je ako program mora da čeka neki ulaz ili izlaz, pa u tom periodu čekanja moze da “trci” druga nit, ali takav vid ubrzanja može da se postigne i jednostavnom petljom koja će s vremena na vreme pozivati kernel funkciju za čitanje sa čekanjem od 0 vremenskih jedinica, i, ako nije ništa pročitano, nastavljaće sa poslom koji bi radio gore pomenuti thread.
