Ovaj tekst je namenjen svim korisnicima koji žete da probaju FreeBSD a
ve? su koristili Linux sistem. Jedna od stvari koja zna da bude
iritiraju?a Linux korisnicima koji probaju FreeBSD jesu razlike u
radnom okruženju. Jedna od prvih je nedostatak bash-a .Sre?om, ako ste
ve? navikli na bash komande i izgled ne?e vam trebati puno vremena da
ga integrišete u FreeBSD. Kao root korisink dodajte bash paket:
# pkg_add -r bash
ovom komandom ?ete direktno sa Interneta prona?i prekompajlirani paket,
automatski instalirati paket i udate-ovati /etc/shells. Ne zaboravite
da je putanja za bash druga?ija u FreeBSDu, jer je bash za FreeBSD
third-party aplikacija pa je putanja:
$ which bash
/usr/local/bin/bash
U FreeBSD, korisni?ki binarni fajlovi koji dolaze sa operativnim
sistemom se nalaze u /bin, sistemski binarni fajlovi u /sbin, a
sistemski konfiguracioni fajlovi u /etc. Ekvivalentno tome, third-party
aplikacije i njeni konfiguracioni fajlovi se nalaze u /usr/local/bin,
/usr/local/sbin, i /usr/local/etc. Ovim lako možete do?i i do zaklju?ka
šta je od aplikacija došlo zajedno sa opretativnim sistemom a šta ne.
Posle instalacije bash-a, iz obi?nog korisni?kog naloga možete kreirati
alias za komandu ls kojom postižete ispis u boji:
$ vi ~/.bashrc
alias ls=’ls -G’
Kada snimite izmene, ukucajte bash za pokretanje shell-a i pokrenite i
komandu ls za testiranje.
Pretpostavljam da bi stalno potretanje bash-a pri svakom logovanju u
sistem bilo zamorno, verovatno ?ete hteti da promenite default shell za
svoj korisni?ki nalog. Kao i ve?ina Linux distribucija, FreeBSD koristi
shadow bazu podataka za lozinke. Međutim, za razliku od Linux-a, ona se
ne nalazi u /etc/shadow.Umesto toga ona je smeštena u
/etc/master.passwd, i–što je veoma bitno–ne morate editovati ovaj
fajl direktno.
Umesto toga, koristite alatku chpass da bi update-ovali bazu sa
lozinkama. Evo kako možete podesiti shell okruženje za korisni?ko ime
sima:
# chpass -s /usr/local/bin/bash sima
chpass: updating the database…
chpass: done
Kao i Linux komanda usermod, chpass ima ima i dgure parametre, pa zato
pogledajte man chpass. Ipak, ako volite da vidite šta menjate i znate
da koristite vi editor koristite vipw. Ovo ?e otvoriti bazu sa
lozinkama u vi editoru. I oko vi editora ima manjih razlika. FreeBSD
kao default koristi nvi pa ako ste navikli na vim onda ga možete i
instalirati:
# pkg_add -r vim5
Naravno, možete ga na?initi i default editorom dodavanjem nove linije u
korisni?ki fajl ~/.bashrc :
export EDITOR=/usr/local/bin/vim
Ne zaboravite da ukucate . ~/.bashrc da bi obavestitli bash o promenama
u konfiguracionom fajlu. Sada ?e vipw koristiti vim umesto vi
editora.
Kreiranje korisni??kog naloga
Unix omogu?ava nekoliko na?ina za kreiranje korisni?kih naloga, pa ?ete
tu veroavtno na?i i komandu adduser, samo što u FreeBSD verzija koristi
interaktivni mod.
Ukoliko više volite da koristite grafi?ko okruženje onda koristite
/stand/sysinstall meni. Njegova Configure opcija vam omogu?ava da
instalirate softver, kreirate korisnike, podešavate mrežu i X okruženje.
Imena uređaja
Ovde takoÄ‘e postoje manje razlike. Na primer, vaša prva mrežna kartica
ne?e biti /dev/eth0. Umesto toga, ime uređaja ?e ukazivati na chipset
koji koristi vaša kartica. Evo jednog od na?ina da saznate ime vaše
kartice(a):
$ dmesg | grep Ethernet
rl0: Ethernet address: 00:05:5d:d2:19:b7
rl1: Ethernet address: 00:05:5d:d1:ff:9d
ed0:
10 at
device 11.0 on
pci0
Ovaj konkretni sistem ima tri mrežne kartice: dve Realtek kartice (rl0
i rl1) i jednu generi?ku (ed0). :
$ whatis rl
rl(4)
– RealTek 8129/8139 Fast Ethernet device driver
$ whatis ed
ed(1),
red(1)
– text editor
ed(4)
– ethernet device driver
TakoÄ‘e ?e na?i da se razlikuju i imena vaših hard diskova i particija:
$ df
Filesystem 1K-blocks Used Avail
Capacity Mounted on
/dev/ad0s1a 253678 65594
167790 28% /
devfs
1
1 0
100% /dev
/dev/ad0s1e 253678 18482
214902 8% /tmp
/dev/ad0s1f 13147670 6526230 5569628
54% /usr
/dev/ad0s1d 253678 42232
191152 18% /var
linprocfs
4
4 0
100% /usr/compat/linux/proc
Uopredimo ovo gore sa df output-om iz Red Hat sistema:
$ df
Filesystem 1K-blocks Used Available
Use% Mounted on
/dev/hda2 9506024
2080628 6942516 24% /
/dev/hda1 99043
9275 84654 10% /boot
none
63016
0 63016 0%
/dev/shm
/dev/cdrom 636408
636408 0
100% /mnt/cdrom
Red Hat koristi hd za prikaz IDE hard diskova; dok FreeBSD koristi ad.
Red Hat koristi slovo a za prikaz primarnog master diska; FreeBSD
koristi 0. Red Hat zatim koristi broj za prikaz odreÄ‘ene particije–u
ovom slu?aju 1 i 2 su prve dve primarne particije. FreeBSD
koristi ise?ke a ovaj sistem ima 1 FreeBSD ise?ak izdeljen u nekoliko
particija. Po konvenciji, particija a je / dok je b /swap.
Ovaj konkretni sistem ima i d montiran na /var, e montiran na
/tmp, kao i f montiran na/usr.
Kao i Linux, FreeBSD koristi fajl /etc/fstab za određivanje
na?ina montiranja fajl sistema; međutim on ne koristi /etc/mtab.
(ukoliko ste instakirali Linux compatibility, koristi više
/usr/compat/linux/proc/mtab). Komande mount i df prikazuju trenutno
montirane fajl sisteme.
Å ta se desilo sa /proc (virtuelnim fajl sistemom)?
FreeBSD korisiti svoj mo?ni sysctl mehanizam međutim ako ste
instalirali Linux compatibility mo?i ?ete da pronađete ve?inu stvari u
/usr/compat/linux/proc.
Ipak, preporu?ujem vam da probate FreeBSD-jev sysctl.
Kucanje naredbe sysctl -a | more (a for “all”) je ekvivalentno
svakog /proc unosa odjednom. Ovo je odli?an na?in da ne samo
vidite šta se dogaÄ‘a u aktivnom i teku?e radnom sistemu ve? i da
razumete šta termin “kernel state” zna?i.
Naravno, primenom naredbe grep možete vam pomo?i ukoliko znate šta
tražite. Na primer, da bi videli trenutnu iskorištenost memorije :
% sysctl -a | grep -i memory
Virtual Memory: (Total: 614K,
Active 185444K)
Real Memory: (Total: 295928K
Active 100972K)
Shared Virtual Memory: (Total: 74960K Active: 68524K)
Shared Real Memory: (Total: 43296K Active: 40048K)
Free Memory Pages: 36412K
p1003_1b.memory_protection: 0
p1003_1b.shared_memory_objects: 1
superuser ili root korisnik ima kogu?nost menjanja sysctl opcija u
letu. Na primer, da bi videli sistemski TTL:
# sysctl -a | grep ttl
net.inet.ip.ttl: 64
Da bi ga promenili (upisali):
# sysctl -w net.inet.ip.ttl=100
net.inet.ip.ttl: 64 -> 100
#sysctl net.inet.ip.ttl
net.inet.ip.ttl: 100
man sysctl vam svakako preporu?ujemo.
Mnoge Linux komande(kao što su npr., ps, top, i free) pretražuju
/proc radi informacija o tome šta se trenutno dogaÄ‘a u sistemu. Sli?no
tome mnoge FreeBSD komade pretražuju sysctl. Iako bi anravno
mogli ru?no da pošaljete informacije u /proc grep-u kroz sysctl-a,
obi?no je lakše imati komandz koja ?e sama obaviti upite i prikazati
vam rezultate.Na primer, na FreeBSD 5.x sistemu, devinfo ?e
prikazati sistemske resource-ove, i to po tipu:
$ devinfo -ru
Interrupt request lines:
0x0 (root0)
0x1 (atkbd0)
0x3 (sio1)
0x4 (sio0)
0x5 (rl0)
0x6 (fdc0)
0x7-0x8 (root0)
0x9 (acpi0)
0xa (pcm0)
0xb (uhci0)
0xc (psm0)
0xd (root0)
0xe (ata0)
0xf (ata1)
DMA request lines:
0-1 (root0)
2 (fdc0)
3-7 (root0)
I/O ports:
0x0-0xf (root0)
0x10-0x1f (acpi_sysresource0)
0x20-0x21 (root0)
I/O memory addresses:
0x0-0x9ffff (root0)
0xa0000-0xbffff (vga0)
0xc0000-0xcbfff (orm0)
0xcc000-0xfbffffff (root0)
0xfc000000-0xfdffffff (agp0)
0xfe000000-0xffffffff (root0)
open if_tun units:
0-32767 (root0)
swapinfo ?e vam prikazati trenutno montirane swap uređaje:
$ swapinfo
Device
1K-blocks Used Avail Capacity
/dev/ad0s1b
637704 156
637548 0%
Postoje na desetine korisnih programa. Da bi ih pronašli iskoristite
slede?e
tri komande:
$ apropos info | grep 8
$ apropos stat | grep 1
$ apropos stat | grep 8
Moduli
kao i u Linuxu, FreeBSD kernel podržava uklju?ivanje i isklju?ivanje
modula. Ovo omogu?ava administratorima da dodaju ili uklone drajver bez
potrebe da rekompajliraju kernel ili restartuju sistem. Mogu?i moduli
na kraju imena fajla imaju ekstenziju .ko u /boot/kernel.
da bi videli koji su moduli trenutno u?itani pokrenite naredbu kldstat:
$ kldstat
Id Refs Address Size Name
1 10 0xc0400000 3348d8 kernel
2 1 0xc0735000 51ac8 acpi.ko
3 1 0xc3168000 6000
linprocfs.ko
4 1 0xc316e000 19000 linux.ko
Ukoliko ste znatiželjni da saznate šta svaka kolona prikazuje
pogledajte man 2 kldstat. Ina?e, na?in prikaza je sli?an Linux.ovoj
lsmod komandi.
U Linuxu takođe iamte komande insmod i rmmod koji omogu?avaju
uklju?ivanje i isklju?ivanje modula. U FreeBSD imate ekvivalentne
komade: kldload i kldunload. Na primer, za u?itavanje podrške za USB
skener:
# kldload uscanner.ko
Da bi je uklonili kada završite:
# kldunload uscanner.ko
U?itavanje ne?ega što je ve? stati?ki iskompajlirano u kernelu ?e vam
prikazati grešku:
# kldload snd_pcm.ko
kldload: can’t load snd_pcm.ko: File exists
Ukoliko ne znate šta koji modul radi, koristite whatis. Pretpostavimo
šta radi modul if_pcn.ko. U pretraživanje ne?e biti uklju?ena
ekstenzija .ko. Takođe ne?e biti uklju?ena ni kategorija modula
if_; ona odreÄ‘uje modul po tipu interfejsa. (sli?no kao što snd_
reprezentuje sound kategoriju.) Zna?i osta nam pcn, pa komanda izgleda
ovako:
$ whatis pcn
pcn(4) – AMD PCnet/PCI fast
ethernet device driver
što zna?i da u ovoj konkretnoj mašini NIC (mrežna kartica) ubada u tu
kategoriju a man 4 pcn ?e nam dati ta?ne opise NIC modela koji su
pokrivenils covered by this particular kernel module.