Hard diskovi, particije, deljenje, formatiranje, fajl sistemi,montiranje….
OK, uvek nas uhvati mučnina kada nam neko i spomene da ovo moramo
da radimo. E pa kada već moramo, evo kako to vrlo lako možemo da uradimo.
Bilo da se radi o novom ili već postojećem hard disku, posao možemo da
obavimo na bar dva načina, ili bolje rečeno pomoću dva programa. Naravno
da postoji i drugi programi ali da ne bi širili priču zadržaćemo se na
cfdisk i diskdrake programima.Uvod
Kao prvo Linuks nije Windows i kreiranje i rad sa više particija ne treba da
bude problem već
je veoma korisna i preporučljiva stvar. Jedan od glavnih razloga je taj da
Linuks može koristiti više
korisnika, da ti korisnici imaju različite prohteve (zamislite nekoga koji
stalno razvija neki program, kompajlira,
pravi na gomile novih fajlova i na kraju se može desiti da popuni sav slobodan
prostor tako da i sam sistem ne može
da radi !). Drugo, uvek je dobroradne fajlove držati odvojeno od sistemskih,
korisničkih itd.
Ako ste adminisartor onda ne treba puno pričati, jer zamislite da vam /var/spool
direktorijum nije na posebnoj particiji.
Vrlo bi se lako moglo desiti da od recimo i od spam poruka sistem padne vrlo
lako.
Ako se radi o novo m hard disku, onda provo treba da ga ubacite u kućište,
dobro pričvrstite za ram u kućištu, priključite IDE
kabl (drugi kraj kabla naravno u kontroler na m.ploči)i kabl za napajanje (eventualno
premestite kratkospojnik ili džamper sa primarnog na sekundarni ukoliko novi
hard disk priljkučujete na IDE kabl na kojem se već nalazi hard disk ili CD
uređaj. Zatim možete da upalite računar i podignete sistem.
Ako imate samo jedan hard disk onda će ga sistem prepođnati
kao dev/hda ,
ako se radi o sekundarnom hardu kao /dev/hdb, ako se radi o SCSI disku onda
imamo /dev/sda itd. Ako imamo hard disk sa oznakom hda onda prva particija
na njemu hda1, druga hda2 itd.
Particije obično kreiramo pre instalacije sistema. Većina desktop (kućnih)
korisnika kre
80;ra jednu particiju koja se
koristi i za sistem i za korisničke fajlove. Moja je preporuka da kreirate
bar još jednu particiju za /home direktorijum.
Naravno, ne zaboravimo i swap particiju koju takođe kreiramo pre instlacije.
Ukoliko imate n računaru instaliran Windows a želite da pored njega instalirate
Linuks onda particije možete da
pripremite i u samom Windows-u sa programom Partition Magic (verzije 7.xx
i 8.xx rade na Windows 2000 i XP) Jednostavno,
smanjite postojeću particiju a od tog slobodnog prostora kreirajte Linuks particije
(bar dve, jednu za sistem i korisničke fajlove i swap particiju)
Nije loše napomenuti da je preporuučljivo da veličina osnovne Linuks particije
bude od 3-5 GB a minimalno bar 1 GB ukoliko želite da imate grafičko
okruženje, većinu multimedijalnih i office programa, ako ćete ponešto instalirati
i kompajlirati itd. (Mandrake Linux može da zauzme i samo 50MB ali takvu instalaciju
uglavnom mogu da koriste samo mrežni administratori kojima je potrebno samo
konzolno okruženje i samo specifični servisi i serveri)
Ukoliko instalirate Linuks (Mandrake Linux) na čistu mašinu (nemate ni jedan
drugi operativni sistem ili već imate kreirane particije) onda će biti
dovoljno da ubacite instalacioni disk (CD 1) i pokrenete instalaciju a u zavisnosti
od moda instalacije (recomended ili expert) sistem će sam izabrati particije
na kojima treba da se instalira ili ćete mu vi to odrediti.
Bilo koji slučaj da je u pit&#
1072;nju, particije se formatiraju u ext2 fajl sistemu
(Linux native u Partition Magic-u).Naravno, Linuks poseduje
ceo spektar fajl
sistema, pa se preporučuje formatiranje u ext3 (poboljšanom ext2) sistemu
cfdisk
Ovaj program pokrećemo sa root ovlašćenjima i to u konzoli (ili terminalu).
Nemojte da vas to zavara, cfdisk je dobar program sa velikim brojem opcija
i mogućnosti. Postoji i program fdisk (ne Windows-ov već Linuksov program
koji se takođe pokreće u konzoli. cfdisk je ustvari naprednija verzija fdisk-a)
Koga zanima nešto više o cfdisk-u neka u konzoli ukuca man cfdisk.
Kada startujete program (cfdisk /dev/hdb na primer) dobićete listu particija
ili slobodnog prostora na datom hard disku. Sada možete da promenite
veličinu particije, njen tip , kreirate nove particije i sve što je potrebno.
Kada zavrište sve, morate da izaberete opciju Write da bi zapisali sve izmene
u tabeli particija.
Kada ste završili sa tim sada treba da isformatirate novokreiranu (ili novokreirane
particije). Za ext2 (tip 83)fajl sistem koristimo naredbu mke2fs
Dakle, ako ako sm kreirali particiju hdb1 sintaksa naredbe je
mke2fs /dev/hdb1
Ovim bi kreirali prvu particiju. Ukoliko ih imate više, naredba se ponavlja
s tim da se menja samo ođnaka particije tj. hdb2, hdb3 itd.
Treba napomenuti da cfdisk može da kreira particije sa veliki brojem fajl
sistema uključujući i Windows FAT, FAT32 i mnoge druge
diskdrake
Ovaj program koristi X Window sistem i naravno malo je lepše raditi u njemu.
Program istovremeno obavlja i kreirk
2;nje i formatiranje particija
U njemu takođe možete da promenuite veličinu Windows FAT32 particije beđ gubljenja
podataka sa nje. (ukoliko imate NTFS fajl sistem na Windows particiji promena
veličine particije beđ gubljenja podataka nije moguća)
Kada startujete program pomoću komande diskdrake (možete ga pokrenuti i iz
Mandrake Kontrolnog Centra) prvo će te dobiti poruku da uradite backup podataka
što je preporučljivo, ali ko to ne želi nije obaveđan
da to i učini.U svakom
slučaju, kiliknite na OK.
Particije su vizuelno predstavljene kao delovi jedne trake (ili više njih ako
vimate više diskova) i to u raznim bojama da bi ih lakše razlikovali. Recimo,
Windows FAT32 particije su plave boje, Linux ext2 crvene, swap zelene itd.
Kada kliknete na teo trake da određenom particijom prikazuju vam se opcije
za promenu tipa i veličine particije, formatiranje, montiranje i demontiranje.
Kada kreirate particije ili ono što ste već želeli da uradite pri zatvaranju
programa ćete biti upitani da li da sačuvate izmene u tabeli particija što
bi trebali da uradite ukoliko ste sve željene izmene napravili.
Montiranje i demontiranje particija
Autimatsko montiranje (supermount)
Iako je automontiranje diskova i CDa u Mandrake Linux-u već aktivirano
u Linuksu obično ne možete direktno pristupiti nekoj particije već morate
da je montirate. Montiranje se obično vrši sa root ovlašćenjima. Možda je izraz
malo neprilagođen našem jeziku ali taka
074; je kakav je. Montiranje se vrši naredbom
mount, recimo
mount /dev/hda2
ponekada je potrebno da sistemu kažete koji je fajl sistem na particiji i
gde želite da vam montira particiju pa onda naredba recimo montiranje Windows
particije izgleda ovako
mount -t vfat /dev/hda2 /mnt/win_c
Da ovo ne bi morali da stalno ukucavate možete da editujete fajl /etc/fstab
i tamo podesite ove parametre. U istom fajlu možete da podesite i auomontiranje
particija kao i CD uređaja. Evo kako izgleda ovaj fajl sa podešenim automontiranjem
Windows particija
/dev/hda6 / ext3 defaults 1 1 //ovo je osnovna particija na kojoj se
nalazi Linuks sistem
none /dev/pts devpts mode=0620 0 0
/dev/hda9 /home ext3 defaults 1 2 //ovo je particija na kojoj
se nalaze korisnički podaci
/dev/scd0 /mnt/cdrom auto iocharset=iso8859-1,codepage=850,ro,umask=0 0 0
//CD rezač
/dev/hdd /mnt/cdrom3 auto iocharset=iso8859-1,codepage=850,ro,umask=0 0 0
// CD plejer
none /mnt/floppy supermount dev=/dev/fd0,fs=auto,–,iocharset=iso8859-1,sync,codepage=850,umask=0
0 0 //Flopi uređaj na kojem je postavljeno auto
montiranje
/dev/hda1 /mnt/win_c vfat iocharset=iso8859-1,codepage=850,umask=0 0 0 //očigledno
Windows particija
/dev/hda5 /mnt/win_d vfat iocharset=iso8859-1,codepage=850,umask=0 0 0 //opet
Windows particija
none /proc proc defaults 0 0
/dev/hda8 swap swap defaults 0 0 // swap particija
Demontiranje particije se vrši naredbom umount
umount /dev/hda2
Ako demontirate particiju morate da prvo izađete iz direktorijuma gde je ona
montirana jer ćete inače dobiti poruku da je particija u upotrebi.
Inače, postavljanje supermount opcije za particije i CD urađaje možete uraditi
i iz Mandrake Kontorlnog Centra
mcc
a zatim idite na tab mount points i izaberite uređaj. Idite na options i uključite
opciju supermount. Zatim snimite izmene i od sada, ako ste supermount postavili
na CD uređaju moći da ubacujete i vadite diskove kao što to radite u Windows-u.
Nije loše da sada pok
5;ledate fajl fstab da bi videli šta je to izmenjeno.
Isto tako, ako vas nervira ovo automatsko montiranje ili vam pravi određene
probleme na ovaj način ga možete deaktivirati
Treba reći i to da kada montirate Windows particije postoji jedna stvar:
ako imate FAT32 (Windows 95,98,Me,2000,XP) fajl sistem moći ćete da učitavate
i da upisujete podatke na tu particiju, a ukoliko imate NTFS fajl sistem
(kod Windows NT, 2000 i XP) moći ćete samo da učitavate i koporate podatke
sa takve particije