Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
пробај уместо локалхоста са 127.0.0.1
с тим се рачунар качи сам на себе, требало би да ради и за ФТП
По овом што си написао треба деловати на партије на локалном нивоу и на општине, а не на владу.
Слажем се да је лакше нешто прогурати на више мањих места него глобално, ако ништа друго на ситније ствари јавност мање обраћа пажњу.Значи, директора за ИТ неког комуналног предузећа, који је ту по партиској линији и највероватније га неће бити ту за коју годину или хоће, све то никако не зависи од тога колико је побољшао рад предузећа или смањио трошкове, а да при томе можда и убира нешто са стране, ти хоћеш некако да убедиш да користи слободан софтвер.
Може ли нешто лакше пријатељу ::)
Искрено мислим да би га први напљували они што раде у том предузећу, па онда даље сви редом. Да сам на његовом месту и ја би се добро размислио око тога.
Најцрње од свега и да се узме тај NAV или чак и отворен софтвер, опет га неће ставити потпуно у погон и опет ће радити све преко папира.
Увођење било чега у инертан систем је тешко, а државна администрација је шампион инерције, и то ако је добро организована.
Иначе на послу од када радим покушавам да анимирам људе да користе бар опен офис и слабо ми успева, а имам утисак да би им прелазак на опен офис дошла као казна да неко тако нешто нареди. Једноставно због тога мислим да је потребна база корисника односно да већи број људи користи слободан софтвер и да нема страх од њега, онда ће се већ наћи неко ко није корумпиран да уведе слободан софтвер. Овако и они који реално немају никакав интерес везан за М$ и хоће нешто да ураде, немогу то да изведу.
Зато сам се више окренуо обичним корисницима, колико чујем познавање опен офиса даје предност запослењу у приватној фирми пошто онда њиндоњс лети напоље.За Убунташе
уместо
LD_PRELOAD=/usr/lib/libv4l/v4l1compat.so skype
иде
LD_PRELOAD=/usr/lib32/libv4l/v4l1compat.so skype
кључно је оно уместо “lib” иде “lib32”
изгледа да су на убунту 32битне библиотеке у “lib32” а 64битне у “lib64” (стварно јако нелогично :p)
исто важи и за ону другу
LD_PRELOAD=/usr/lib/libv4l/v4l2convert.so skype
треба да је
LD_PRELOAD=/usr/lib32/libv4l/v4l2convert.so skype
:p :p :p :p :p :p :p :p :p
Нисам хтео да продубљујем проблем, али кад се већ распламсала расправа 🙂
То са електронским банкарством јесамо специјални облик, по мени, највећег проблема по питању увођења линџе у посао. Проблем је генерално размена информација између фирми у ел. облику. А своди се на то да велики присиљавају мале. У овом конкретном случају су то банке, али таквих примера има још (размена катастарских подлога рецимо) само што много мање фирми има контаката са тим па се не зна толико, а верујем да има још тога.
Кроз законску регулативу је држава наметнула обавезу својим, а и осталим институцијама да електронским путем омогуће приступ људима разним информацијама. Оно што недостаје је чвршћи стандард и законска регулатива везана за формат или начин размене таквих информација.
Шта се практично дешава:
Пошто нпр. општина мора да омогући увид у неке информације, а нигде не пише како то треба да изгледа све то лепо звекну кроз власнички софтвер (њима није проблем да набаве скуп софтвер пошто га плаћају од ничијих пара). На тај начин фирме које раде са тим информацијама су приморане да користе власничка решења и то врло често исто парче софтвера које користи и општина.
Неопходно је кроз стандарде и законе дефинисати прецизније ствари, да једноставно фирме не буду приморане да купују скуп софтвер зато што једноставно нема алтернативе.
Проблем је још дубље природе од чистог преласка на линуџ. На тај начин се посредно ствара монопол једне врсте софтвера тако да и кад неко има пара и хоће да наручи да му неко напише софтвер то једноставно неће моћи да уради пошто сигурно неће добити спецификације од произвођача софтвера који се врти у општини.
Мислим да је ово главна кочница уопште развоја домаћих софтверских фирми уопште, па самим тим и оних који се баве слободним софтвером.
Једноставно је потребно дефинисати облик и начин размене информација како би фирма која то жели могла написати свој софтвер и понудити га тржишту.Колко су ми се ови моји пријатељи жалили то са електронским банкарством им је скоро једини проблем преласка на линџу. Што је већ неко раније рекао, не треба по сваку цену гурати линукс, Њињдос са слободним софтвером по мени није уопште лоше решење, ако је за неке апликације неопходно да раде под њим, бар за сада док се не нађе линукс алтернатива.
Оно што и ови моји гурају у мање фирме је отприлике оно што zokypoky каже.
Сервери су на линуксу
Део радних станица је на линуксу, тамо где нема апликација за које је неопходан Њињдос (ово се решава интерном организациом посла у фирми)
Остатак радних станица је под Њињдосом где је све што може слободан софтвер, а оно што мора јбг мора.
И евентуално има пар радних станица са пуним М$, ако случајно буде проблема са форматима фајлова из спољног света.
За почетак је довољна уштеда да се убаци ОО место М$ офиса, а и људи ће се полако навикавати на ОО.Свиђа ми се идеја DrLove73 да преради дистрибуцију како би се ова теоретски без проблема инсталирала и радила. Слична ствар је и мени пала напамет само што се ја не бавим рачунарима и програмирањем тако да немам довољно знања за тако нешто. Мислим да је таква дистрибуција неопходна пошто из мог искуства обичног кућног корисника одбије ако бар основне ствари не прораде одма (на страну ону причу о томе како и на њињдосу требају драјвери, то једноставно не пали). Да банализујем, линџа ће код њих срамно подбацити ако не пусти МП3 након инсталације.
Исто тако ми се свиђа и систем уваљивања линџе због вируса, слично и ја радим и верујте стварно пали. Само мало модификовано у односу на DrLove73. Ја обично инсталирам оба система (скоро без питања) и једноставно упозорим корисника да кад запати вирусе користи линџу за прву помоћ док не стигнем да му очистим систем. Па кад дођем за месец или два овај се већ навикао на линџу.Зашто вам причам о обичним корисницима. Мислим да директан ударац на државне институције неће уродити плодом. Прво, не бих никог да оптужујем, али постоји могућност да испод хаубе тог договора са М$-ом постоје нечији проценти или можда још нешто, а друго све власти овог света више мање новац од пореза третирају као ничији. Тако да би се промоција слободног софтвера тумачила као ускраћивање нечијег процента од ничијих пара, па није лако прогурати слободан софтвер нарочито ако о томе одлучује онај који има проценат.
Јесам за то да се подигне глас против расипничке политике по питању софтвера у време економске кризе и још у прилог иде чињеница да ММФ тражи смањење јавне потрошње, тако да би се ту могла склопити једна добра прича која може да дигне прашину. Али то треба схватити као класично политичко препуцавање без да циљ мора да се оствари. То подразумева да постоје реални аргументи са наше стране, а то је цена, и да се оповргну њихови аргументи, а то је скупа обука људи да пређу са њињдоса ла линукс. Сада постоји и реална основа да се аргумент о обуци обори пошто се са овом новом концепцијом М$ офиса људи толико губе да им је много лакше да користе ОО. И све то мооооорааа!!! неко да дроби нон стоп и то јавно, пошто само једном рећи и онда ћутати нема ефекта. Пошто је то како сам већ рекао политичко препуцавање не треба очекивати да ће се нешто догодити, вероватно би се прича вртела стално у круг, али је битно да стално људи слушају о томе.
Оно на шта би требало фокусирати ствари и где се могу очекивати реални резултати, су обични корисници и фирме којима је стварно стало до смањења трошкова. Ту већ не помажу политичке приче већ се траже реална решења која раде. Тако да мислим да би, уз оно политичко препуцавање, фирме које се баве софтвером требале да одиграју своју улогу. Можда и да формирају некакво удружење, саветовања, или нешто слично.
Принцип је врло једноставан: ако немаш базу корисника џаба ти политичко препуцавање.
Можда би НВО Линуxо могло да изведе то политичко препуцавање, али за реалне ствари, то већ морају бити фирме.
Шта се људи десило са?
Није ме било дуууугооооооооо (обавезе) сад пробао и пућ.
