Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Паркинг сервис је специфична делатност која спада у оних 30%. Али кад већ помињемо појединачне случајеве, „Swiss Lions Takovo“ за касе користи Убунту. Бар у радњи у Крагујевцу, а верујем да и у осталим местима јер не верујем да иста фирма користи различита решења у зависности од места. Чини ми се да и Форма Идеале има добар број радних станица са слободним софтвером. И тако даље, и тако ближе 😉
А пази сада 🙂 Систем за управљање паркиралиштима је писам у ВБ? Колико је то озбиљан програмски језик за тако озбиљну ствар? Чини ми се, нисам 100% сигуран, да је паркинг сервис у Крагујевцу под Java-ом. Проверићу, ако не заборавим 🙂
И да, много је више „стрчњака“ за Виндуз него за Линукс, али „стручњаци“ не пишу програме него мењају скринсејвере и позадине 😉
Mislim da ipak ima
Najveci problem je sto su namenske aplikacije pisane mahom za Windows i uglavnom su integrisane sa postojecim MS resenjima pa bi morali da se ili pisu ili traze ekivalenti ili da se portuju postojeca resenja sto bi bio zamasan i skup posaoFAIL! Намнске апликације се у Србији у преко 70% случајева (фирми) пишу, т.ј. користе оне писане у Clipper-у. Осим ако Мајкрософт није направио неки нови ГУИ по узору на ncurses?
Drugi problem je obuka jer je ljude potrebno obuciti za rad sa novim aplikacijama i softverom-da to je ipak potrebno iako ce se sad naci neko i reci “ma sve je to isto,mal’ su drugacije ikonice i treba da se klikne na par njih” 😉
Делимично. Добар део „оператера на рачунару“, а посебно у државној управи, није прошао ни поред слова „о“ од обуке. Радим са више служби у Градској управи Града Крагујевца. Тамо се „у компјутере“ разумеју само људи из ИТ сектора, сви остал су „дактилографкиње“ међу којима су ретке/и они који знају да документ (Ворд документ) преузму преко електронске поште, сачувају на свом рачунару и отворе за штампање у Ворду. На жалост, али тако је (зато су годинама тражили документаицју _на флопију_, а од ове године су почели да траже _на флашу_ – па остави флеш па ћемо да вам вратимо за следећи пут… = никад).
I sve to bi bilo inicijalno dosta skuplje umesto da se placaju licence(postoje i pogodnosti kada su u pitanju firme i veci broj kompjutera)
Замисли да је иницијално плажена обука за рад на нелегалним копијама софтвера, па онда плаћене лиценце кад је почела легализација у Србији. Колики би онда трошкови били? Сада је актуелна криза, има веома мало посла, идеално време да се уштеди на лиценцама и да се „оператери на рачунару“ упознају са новим окружењем без обуке (као што су се и до сада „упознавали“) 😉
I sto volim ove izjave presli Francuzi i Nemci na linux-pa koliko ja znam u pitanju je jedan dao administracije grada Pariza,parlament,zandarmerija i jos par ustanova(ministarstvo kulture i poljuprivrede)
Ја сам га инсталирао преко скрипте jd.sh.
Е сад, не знам да ли он тражи 32bit JRE, али сам ја раније инсталирао пакет ia32-sun-java6-bin због неких других програма.
Прво покушај без ia32 , па ако неће, онда инсталирај и њега.
Користан чланак Горана Ракића http://blog.goranrakic.com/archives/2009/05/novi_format_u_microsoft_office_2007_sp2.html
Ех, написао сам коментар, али је испало даје „Недозвољени текст“:
Poštovani,
Povodom pisma vašeg čitaoca Daria, koristim priliku da njega i sve ostale vaše čitaoce „edukujem“ po tačkama koje je pomenuti napomenuo.
1. Programi otvorenog kôda su veoma dobri za krajnje korisnike (Alfresco, Mozilla Firefox/Thunderbird, OpenOffice.org, Inkscape, GIMP, Amarok, Apache, MySQL, KDE, GNOME, MirandaIM, mrzi me više da nabrajam). Samim tim, nisu primarno pisani za programere.
2. Da li je nekompatibilnost to što npr. GIMP može da barata svojim i Adobe Photoshop formatima, Inkscape svojim i Adobe Illustrator, OpenOffice.org svojim i MS Office, i tako dalje, i tako dalje?
3. Programi otvorenog kôda su podložni čestim promenama koje se odnose na _ispravljanje grešaka_ i _dodavanje novih mogućnosti_. Samim tim, korisničko sučelje i funkcionalnost su apsolutno nepostojeća prepreka. OpenOffice.org Writer je za krajnjeg korisnika 98% identičan bilo da je u verziji 1.1.3 ili 3.0.1, dok se recimo za Word 2003 i 2007 to ne može nikako reći.
4. U poslovnom okruženju je takođe neophodno nabaviti i prilagoditi softver koji će funkcionisati sa potrebama preduzeća, a za održavanje takvog softvera neophodno je angažovati stručna lica. Ovo apsolutno ne zavisi od operativnog sistema i modela softvera koji se koristi. Npr, da li RAD održava lice zaposleno u firmi ili ovlašćeno stručno lice iz distributerske firme?
5. Korisnicima je potreban softver koji će potpuno zadovoljiti njihove potrebe, i da pri tome to rad kvalitetno. Apsolutno nije primarno da se softver sporije menja jer to samo znači da se sporije otklanjaju greške i dodaju unapređenja.
Podrška za hardver ne zavisi od modela softvera već od proizvođača i egzotičnosti tog hardvera.6. Sve navedeno Microsoft ima, ali to nisu prednosti. Spor razvoj softvera, sporo otklanjanje nedostataka, puno propusta, loša bezbednost bez dodatnog softvera drugih proizvođača, itd.
Sa druge strane, Microsoft softver _nije skup_ čak ni za naše prilike. Ako korisnik ceni ono što koristi i to mu potpuno zadovoljava potrebe, još ako softver koristi u poslovnom okruženju ili za „privatni posao“, trebalo bi takođe da ceni i poštuje programere koji su napisali to što on koristi. Licenca za Windows OS je reda veličine mesečnog džeparca tinejdžera u Srbiji (užina, kafa, piće, cigare, zabava). Kukanje da je ~100€ mnogo za softver koji se _plati jednom_ je licemerje.7. To što je softver otvorenog kôda ne znači i da je besplatan (najbanalniji primer je X-Chat). To samo znači da je dostupan u izvornom kôdu koji se, u skladu sa licencom pod kojom je izdat, može motifikovati prema korisnikovim potrebama.
S poštovanjem,
Aleksandar Urošević,
FSN SrbijaЗа потребе које је навео покретач теме, ООо3 је апсолутно у предности. Калк веома добро барата својим комплексним табеларним програмима (нпр. обрачун зарада запослених у предузећу средње величине – 50 до 250 запослених).
На жалост, велики недостатак ООо3 је веома лоше управљање документима, или боље рећи индексирање, јер не постоји квалитетно бесплатно решење за Виндоуз.
У СУД-у као и државној управи ООо3 је платформа која у потпуности задовољава све потребе ако је софтвер заснован на њему квалитетно написан (табеле, макрои, функције и др.).
У фирми користимо ООо још од верзије 1.1.3, дакле више година, и од најпростијих до најзахтевнијих послова (поменути обрачун зарада са 99% аутоматизованог процеса са обрасцима, извештајима и др.), све функционише без грешке. Документи које сачувамо у DOC/XLS формату подједнако су добро форматирани када се отворе код партнера у М$О. Наилазили смо на лоше форматирање у ООо, али се преформатирањем проблем реши у 95% случајева, 4% од преосталог најчешће не прикаже исправно ни прегледач из М$О ризнице (Ворд привју и Ексел привју).
@c: Потреба да се документ одштампа у копирници не гарантује да ће у копирници постојати М$0 2007 (дешавало ми се), а такође се дешавало да недостају фонтови, те је сигурно решење ПДФ и преносиви Фоксит.@moonbeam_rider: На западу не долази сваки купљени компјутер са преинсталираним Виндоузом, и то је једноставно нетачно. Компјутер долази са оним шта изабереш (Линукс, Мек, Виндоуз, без ОСа).
А зашто се дешава да М$О документи _затворених_ формата не исгледају баш увек како треба у ООо? Зато што су _затворени_ и декодери који се користе у ООо вероватно су направљени као и добар део драјвера за хардвер – хаковањем.
@dukenukem_4d: Исти ВБА кôд макроа за претварање бројева у слова, функција за Ексел, без иједне преправке савршено ради у Калку. Тако да, само егзотични ВБА кôд мора да се прерађује за СтарБејзик.
@kosmi: ООо3 је веома спорији и захтевнији од М$О 2007, и то стоји. Разлог је JAVA која иначе има прилично спор одзив графичког сучеља. Quickstarter не решава проблем тромог отварања докумената, а поставке кеширања и употребе радне меморије решавају проблем брзине приликом рада на самом документу. Отварање и чување докумената, те тромо сучеље су и даље уско грло.
@LimitMan: Пречица за сваку акцију у ООо може да се прилагоди потребама корисника преко подешавања.Било би добро када би већ једном на овом форуму престали једни да провоцирају, други да се ложе и узвраћају хејтом, а аргумената ни са једне ни са друге стране. Препуцавања су доба да се раде на ПП. Ако човек покрене тему са смисленим питањем, не треба превише излазити из теме.
Посерем се на форум који систематски санкционише употребу ћирилице. На том форуму има само _пар_ људи межу модераторима који заиста вреде, могу се пребројати на ппрсте једне руке. Ово остало, све сам дупеувлакач до дупеувлакача, бизмисмен до бизмисмена.
Имао сам идентичан проблем са LBP-3010 – ја га инсталирам лепо, додам у CUPS-у, међутим не штампа а прихвати посао за штампање.
Проблем сам решио овако http://blog.urosevic.net/2009/01/30/1290/ziv-je-kenjon-je-ziv/ а направио сам и 64битне пакете 1.80 за Дебиан Лени http://blog.urosevic.net/2009/02/22/1391/debian-5-lenny-duplo-bitnije/#capt
Једна битна ствар је да ништа нисам чачкао по CUPS-у.
