Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Pa pitaš na pogrešnom forumu. Flash je vlasnička tehnologija (čitaj nužno zlo) koju Linuxovci većinom zaobilaze. :p
Nije SWF, ali si mislio na nešto ovako?
Nije greška nego obaveštenje.
Izgleda sadržaj nažalost ipak nije bio slobodan za besplatno deljenje. 🙁
Da, stvrano nešto blicaju ti slajdovi i koči video i kod mene (FF 3.6.3).
Desni klik na video, „Sačuvaj kao…“ pa se onda ogg može lepo pustiti u VLC-u (mada i tada brzo dosta brzo promiču slajdovi jer ih ima 150 u 15 min, moglis su strvarno da ih puste koji sekund duže).
Inače je fino ispleo pričicu dečko.
@Dejan
FYI, u Fedorinim riznicama imaš paket alsamixergui.P.S. Korisna naredba: ‘yum search alsamixer’
Pa nastaviće nadam se da ih i dalje pakuje, verujem da mu je u interesu da koristi najsvežije FF i TB i na RHEL-u.
@zokypoky
Sam si rekao “standard je Zakon”. Ako si mislio nešto drugo, ispeci pa reci.I idemo u krug ponovo…
Država se JESTE, ipravno, preko tome namenjenih kanala (čitaj JUS/ISS) u kojima učestvuju (nadam se) stručnjaci, u ISO-u umešala kada se odlučivalo o oznakama za naš jezik i zemlju, i tu je kraj priče što se države tiče.
Kako se te prihaćene oznake dalje koriste je stvar nadnacionalnih profesionalnih krugova, a NE DRŽAVA. Tehnološki standardi se stvaraju i evoluiraju godinama kroz učešće PROFESIONALNIH KRUGOVA i POJEDINACA kroz organizacije kao što je IETF, IEEE, W3C, JUS/ISS, ISO, itd., a NE DRŽAVE. Kada se detalji ispeglaju i na njih nema više zamerki, onda se “najbolje preporuke u praksi” jednostavno prihvate kao standard kroz glasanje (međunarodni kroz ISO, ili na nacionalnom nivou kroz sličan proces i npr. JUS/ISS).
BCP47 kao međunarodna preporuka baš evoluira godinama, ako ne i decenijama, i može se očekivati da će izmene biti minimalne, nikako radikalne. Mnogo je veća opasnost izmišljati i koristiti neke lokalne “standarde”, tek tu će biti posla promeniti sve ako neki standard ikada bude postojo, a 99% je verovatno da to bude BCP47. Ako se ne implementira BCP47, šta onda da se implementira i primenjuje? Zbog toga imamo papazjaniju koju imamo. BCP47 je najbolje što trenutno postoji, zašto ga ne koristiti i promovisati? Ako je dobar za Internet (W3C i XML), IBM, Microsoft, Apple, i mnoge druge (koji su do samo pre par godina imali neke svoje interne implementacije i shvatili da moraju oko nečega da se usaglase), ne vidim zašto nije dobar za ostale. Bilo bi neverovatno glupo da JUS/ISS sa srpskom IT zajednicom ponovo stvara neki zaseban standard koji nije sinhronizovan sa BCP47. Npr., više hvala Bogu ne koristimo YUSCII i sl. nego Unikod, i Unikod orgainazicaja takođe propagira upotrebu BCP47 kroz CLDR projekat (u kojem sam video da neko od naših IT stručnjaka i učestvuje).
Država i zakonske regulative mogu samo da se pozivaju na standarde, ali standarde države ne donose. Ako misliš da će država da stvori neki standard, načekaš će se. Ponavljam, standarde kroz profesionalnu diskusiju i konsenzusom, stvaraju ORGANIZACIJE (i komercijalne i stručna udruženja) i POJEDINAČNI STRUČNJACI u nekoj delatnosti jer upravo tu delatnost i potrebu za standarizacijom najbolje poznaju ONI, a NE DRŽAVA. Država je tu samo da ih konstatuje, i, u određenim oblastima kada je to potrebno, zakonima propiše.
Najveći problem sa kojim se država Srbija susreće, je nedevoljan broj STRUČNJIH ljudi koji žele da učestvuju u ovom procesu kroz JUS/ISS i međunarodne organizacije jer to spada pod neku vrstu dobrovoljnog rada i ne možeš se tu “nafatirati” preko noći. Država treba da stvori atmosferu da joj je do dobrih standarda i stručnjaka stalo, a nema tu šta da ih sama donosi. Tu se slažem sa tobom da npr. Mark Davis možda nije imao da od koga dobije dobru (ili čak bilo kakvu) preporuku iz ISS-a.
Ako nekome ko tvrdi da je dvadeset pet godina u IT-u nije jasno da nijedan postojeći IT standard do sada nije somoinicijativno preko noći stvorila nijedna država, već vremenom ljudi koji se tim poslom svakodnevno bave, ni ja ne želim da diskutujem više o ovome.
Takođe, za tvoju informaciju, nigde nisam rekao da Vlada ima ingerencije nad Internetom, ali nad stvarima kao što su državne skraćenice, oznake i dr. itekako ima (Internetskraćenica).
Kao što rekoh, Republika Srbija je zvanično usvojila skraćenice ISO 639 “sr” i ISO 3166 “RS”, i tu se priča završava što se države tiče.
BCP47 nije usvojeni standard u strogom smislu reči, u pravu si, već “best code of practice”. Kako se on stvara, implentira i koristi na Internetu uopšte nije problem samo država, već svih učesnika na Internetu. Dokle god se poziva na prihvaćene ISO skraćenice, ne bi trebalo da bude dovođen u pitanje.
A da su standard i zakon isto, tu tek grešiš. Poštovanja standarda je uglavnom dobrovoljno, npr. niko tebe zakonom ne tera da ti firma bude ISO 9001 odobrena. E sad tvoj je problem ako niko neće da ti kupi ili odobri proizvod ako nije po standardu, sam si sebe upucao u nogu, ali te niko neće zakonski goniti. Sa druge strane tačno je da određeni zakoni mogu da primoravaju određene proizvode na određene standarde (kao npr. za medicinske uređaje), ali obrnuto, da je standard isto što i zakon, jednostavno nije tačno.
Da li je neko od naših građana učestvovao u radu IETF-a u izradi BCP47 baš i ne znam, ali verujem da Mark Davis koji je uglavnom odgovoran za ovaj pristup zna o čemu priča jer se i18n i L10n problemima bavi već decenijama. Mogao si da vidiš kroz ranije linkove da je čovek baš srpski uzimao često za primer jezika sa dva pisma za koji ne postoji dovoljno dobro rešnje, i da je BCP47 prerađivan da reši taj problem (ne samo naš, postoje i drugi jezici sa sličnim osobinama za koje BCP47 uspešo rešava problem). Cyrl i Latn su inače ISO 1524 oznake za ćirilično i latinično pismo, a u BCP47 se koriste i mnoge druge (Kana i Kanji, Hant i Hans, Arab, itd.). Kada se sve to složi, dobiješ sr-Cyrl-RS i sr-Latn-RS. BCP47 dalje dozvoljava skraćivanje države i pisma kada oni nisu neophodni.
Pošto je IETF otvorena organizacija u čijem _javnom_ radu (znači nisu obavezni da obaveštavaju) mogu da učestvuju svi zainteresovani, slobodno im možeš poslati komentare na BCP47, odnosno RFC5646 (“request for comments”) ako misliš da imaš bolje rešenje koje će da radi za sve jezike i sva pisma.
I još jednom, nigde nisam rekao da moraš da koristiš BCP47, već da je to najbolje moguće postojeće rešenje, i da ga treba popularizovati i njemu težiti ne bi li stvarno to postalo standard jednog dana.
Koristim sh i sr kao sto je vec napravljeno. A za ostalo sam samo pitao, da vidim kakvo je stanje “na ulici”.
Nažalost, takvo je kakvo je dok se OOo ne dozove pameti i podrži BCP47.
Sto se tice odvojenih instalacija, npr sa [code]yum install ooo3-sh[/code] se dobijaju svi paketi potrebni za OOO sa latinicom, a sa [code]yum install ooo3-sr[/code] bi se na to dodala i cirilica. Ili obrnuto, nema veze. Ako vam trebaju src.rpm za Fedoru, skinite ih sa http://rpms.plnet.rs/centos5-i386/RPMS.srpms.plnet/ ali sacekaj dan-dva da postavim za OOO 3.2 nove i ispravljene pakete.
Super za CentOS (i ostale)! Odvojeni jezički paketi na Fedori postoje već godinama, a najnoviji su naravno u Rawhideu, nema potrebe da ih praviš ponovo, pogledaj SRPM:
Jedina je razlika što su i sr i sh spakovani zajedno u jedan jezički paket, jer smo odlučili da podrška za srpski jezik na nekom sistemu treba da podrazumeva podršku za oba pisma istovremeno.
