Časlav Ilić

Napravljene poruke na forumu

Gledanje 11 članaka - 11 do 20 (od 231 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • kao odgovor na: KDE bubica menjača rasporeda [rešeno] #75928
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Не могу рећи да нисам сумњао у решеност проблема 😉

    Шта онда бива кад се играш са другим распоредима, тачке (1) и (2) горе, пребацујући тастатуром уместо мишем?

    Такође, шта бива ако за етикете распореда користиш само аски знаке, без наших ћириличних/латиничних слова (мада ово стварно не би требало да има никакве везе, ал’ кад већ помену…)

    kao odgovor na: Gimp na srpskom #75987
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Покренеш овако:
    [code]$ LANGUAGE=sr gimp[/code]
    (Слично важи за већину других програма, осим за КДЕ програме, који место LANGUAGE читају KDE_LANG.)

    kao odgovor na: KDE bubica menjača rasporeda [rešeno] #75923
    Časlav Ilić
    Učesnik

    (Што мене никако не хватају фантомски проблеми? 🙂

    Шта у ~/.kde/share/config/kxkbrc (можда ~/.kde4/…) наводе кључеви [tt]DisplayNames[/tt] и [tt]LayoutList[/tt]? (У ствари, најбоље дај да видимо цео садржај ове датотеке.)

    Ако тамо све делује нормално, онда:

    1) Шта бива ако су у ротацији само два распореда? Јавља се само трећи фантомски, или и трећи и четврти?

    2) Шта бива ако уместо два српска ставиш, рецимо, немачки и француски? (Да не буде нешто до још увек ровитог преименовања [tt]cs[/tt]→[tt]rs[/tt].)

    kao odgovor na: GPL po ko zna koji put #75251
    Časlav Ilić
    Učesnik

    (Нисам адвокат, само рекреативно се бавим овим зезанцијама 🙂

    Za obične ljude je GPL licenca dovoljno komplikovana […]

    Заправо је врло проста, кад се пође од дефинисане „четири слободе“ слободног софтвера. Уколико изведено дело одржава те четири слободе, и то тако да не омогућава наредном изводиоцу да их изврда, онда је практично сигурно у сагласности са лиценцом.

    (Тешко и компликовано је обрнуто: ако желимо да изврдамо наведене слободе, да нађемо рупе које то омогућавају. ОЈЛ 3 је, између осталог, баш и крпила тако неке рупе. МОЈЛ је такође помало компликована, пошто није баш јасно шта је „статичко повезивање“ — нпр. шта са Ц++ шаблонима, итд.)

    * Može da prodaje proizvod uz dostavljanje source koda i modifikacija koda i stavljanjem izmena odnosno proizvoda takođe pod GPL licencu

    За сав софтвер (оригинални и измене) који се достави кориснику, мора да се омогући приступ изворном коду и даља употреба тог кода сагласна ОЈЛ-у. То је све. Платни односи корисника и издавача могу бити било какви, лиценца се тиме не бави.

    То значи да ја могу, на пример, да узмем програм Икс под ОЈЛ-ом, само му променим име у Ипсилон, и почнем да продајем копије. Само што је то бесмислено, пошто ће први корисник којем продам копију Ипсилона, проследити копију наредном кориснику (ОЈЛ му омогућава), итд., тако да нико није луд да од мене купује копије Ипсилона, кад може да их добије за џабе. Овде су свакако могуће етички сиве зоне пословања, али се то не тиче лиценце.

    * Može (samo?) da naplaćuje instalaciju i konfiguraciju takvog proizvoda

    Може. ОЈЛ се уопште не бави начинима зарађивања, већ само практично онемогућава зараду по основу аутору државно дарованог монопола на умножавање, расподелу и употребу информација (тзв. „ауторско право“).

    Ово морам да истакнем: када се разматра сагласност са ОЈЛ-ом, потпуно је беспредметно узимати у обзир аргументе који се тичу плаћања, зараде, профита…

    * Može da naplaćuje npr. uslugu održavanja takvog proizvoda…

    Може, само док је сав код који се угради у софтвер током тог одржавања такође доступан кориснику под условима ОЈЛ-а.

    2. Čega mora da se pridržava i šta biva sa logotipima koji su registrovani pod licencom drugog tipa nego što je GPL.

    (Можда нисам баш разумео.) ОЈЛ се бави ауторским правом, од тројке нешто захтева и на патентну страну како би покрпила рупе у изврдавању четири слободе, али се робним маркама не бави баш никако. На пример, Linux је регистрована марка, тако да би слободно могао да узмеш Линукс, преименујеш га и издајеш као Densix; али не би могао као Dens’ Linux, осим ако ти Торвалдс не да дозволу.

    Практичан пример су Дебијанови Iceweasel и Icedove, који су Мозилини Firefox и Thunderbird са закрпама.

    […] programer/kompanija može da koristi nečiji program pod GPL licencom, da ga izmeni uz obavezu da navede koje su izmene, priloži iste, kao i datum izmena.

    Не постоји обавеза да наведе које су измене, датуми измена, нити да уопште икако раздвоје измене од првобитног кода. Неопходно је само да се очувају сви текстови који се тичу ауторског права, што ће рећи све о лиценцирању и ауторству.

    На пример, ако изворна датотека садржи уводни коментар:
    [code]/*
    Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.

    © 2005-2008, J. Random Hacker
    */[/code]
    онда се овај коментар не сме уклонити, нити одредба о лиценцирању мењати, али се слободно може додати аутор измена:
    [code]/*
    Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.

    © 2005-2008, J. Random Hacker
    © 2009, Pera Peric
    */[/code]
    и даље безбрижно бркати по коду.

    Takođe, ne sme naplaćivati trećoj strani korišćenje ili bilo koji vid licenci za program.

    Као што рекох, из ове реченице морамо избацити реч „наплаћивање“ као непотребан елемент разматрања. Пошто реченица тада више нема смисла, онда преформулиши 🙂

    Međutim, pretpostavljam da može naplaćivati garanciju da će program raditi to što tvrdi […]

    Опет, избацивши реч „наплаћивање“, неопходна је преформулација.

    И тако даље, да не цитирам остале подтачке само уз „избаци плаћање, преформулиши“.

    Časlav Ilić
    Učesnik

    Ја се оно начисто-потпуно слажем с Милошевом аргументацијом за ‘превући’, одн. ‘превлачити’, ‘превлачење’.

    Може се посматрати и враћањем на другу страну: када би енглески израз био drag over уместо drag and drop, ништа не би изгубио на јединствености (изгубио би на језичкој функционалности, пошто би цео објекат радње морао да се умеће између drag и over, али се тај проблем не односи на српски).

    kao odgovor na: Greške u prevodu KDE-a #35995
    Časlav Ilić
    Učesnik

    РМС (Речник Матице српске) за ‘упалити’ каже „пустити у рад, активирати: ~ мотор“ (значење 1б). За ‘угасити’ даје „~ мотор искључити мотор из рада“ (ван значења, под „изр.“ од „фразеолошки изрази“), а за ‘угасити се’ „престати радити (о моторима)“ (значење 3). А како рачунар неретко зовемо „машина“… 🙂 Зато ми ‘угасити’ пр. ‘искључити’ пре делује као стилско него значењско питање.

    Даље, кад прођем кроз корпус слободних превода, онда примећујем још нешто занимљиво: где се ради о рачунару, „машини“, преводиоци су махом ишли на ‘угасити’, а где се ради о нечему статичнијем (за шта нико не би рекао да је „у погону“, да „ради“, да „куца“), онда на ‘искључити’ („искључите опцију…“). Ако говоримо о процесу, оном између издавања наредбе и коначног престанка рада, онда ми ‘гасити’ и ‘гашење’ звучи прилично обичније од ‘искључивати’ ‘искључивање’ (Гугл за „гашење мотора“ и „гашење рачунара“ даје ред величине више погодака од „искључивање ~“; корпус превода̑ даје 37 према 2 поготка).

    На основу овога, сад ми чак делује да би ову разлику, између обуставе рада нечега у погону и деактивирања нечега дискретног типа, требало не уклонити, него озваничити у преводу 🙂 Ево и хипотетичког примера могуће директне користи: Turn off automatic shutdown → „Искључи аутоматско гашење“. У преводу Федоре један погодак налик овоме: Turning off network shutdown → „Искључујем мрежно гашење“ (и то међу Turning off quotas, Turning off swap, итд., дакле искључивања разних опција).

    kao odgovor na: Greške u prevodu KDE-a #35993
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Неко се већ досетио 🙂 У извору је наслов промењен на System configured properly, а српски каталози допуњени. Само што не знам кад је дошло до промене, тј. од ког издања више не штреца кориснике…

    kao odgovor na: Koristite li lokalizovano grafičko okruženje? #73963
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Ne znam kakva razlika postoji izmedju necega sto nazivamo “lokalizacija” i prevoda, meni se cini nikakva […]

    Непосредно превођење јесте обимом најзамашнији део локализације, али није једини.

    У ужем смислу, сам текст може бити превођен различито, у зависности од тога какав утисак жели да се пренесе читаоцу. Ако утисак треба да буде да је пред нама нешто по себи страно, што потиче из тачно одређене културне залеђине уског круга његових аутора — дакле, што не важи за слободан софтвер — онда је то „превод“. Ако, међутим, треба да остави утисак нечег блиског, на дохват руке како за употребу тако и за активан допринос развоју, као да су у његовом обликовању учествовали и могу учествовати равноправно наши суграђани и ми сами, онда је то „локализација“. Најочитији пример је вероватно из цртаних филмова: цртани у коме бисмо имали „Багза Банија“, „Дафија Дака“, „Гуфија“, итд. био би „преведен“, а онај где имамо „Душка Дугоушка“, „Патка Дачу“, „Шиљу“, тај је „локализован“. Пример овога у софтверу, рецимо Опенофису, био би то што није „Рајтер“, „Импрес“, „Калк“… него „Писац“, „Презентација“, „Рачун“…

    У ширем смислу, поред текста има и других ствари које може бити потребно прилагодити локалном нивоу, дакле „локализовати“. Графика (иконе, уводни екрани) уме да носи културна обележја, која нешто свесно или подсвесно (треба да) говоре нпр. америчком кориснику, али баш ништа српском. Баш је скоро био случај на Гномовој листи да се један Тајланђанин распитивао могу ли некако заменити Гномов логотип стопала нечим другим, јер је у њиховој култури показивање стопала мање-више једнако западном показивању средњака.

    А ту су и чисто функционални детаљи локалног карактера. Као, опет узмемо ли Опенофис, речници за проверу правописа и хифенацију, редослед словних спискова по писму текста (а, б, в, г, д…), или правилно рашчлањивање бројева унесених према језичкој ортографији (12.345,67 уместо 12,345.67), који сви треба да буду аутоматски доступни, без других корисникових интервенција до да одреди да је садржај документа (пасуса, дела пасуса…) на српском.

    kao odgovor na: Koristite li lokalizovano grafičko okruženje? #73956
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Тандерб[b]е[/b]рд?! Čemu to “e” tamo?

    Зато што је изговорно, по ИПА транксрипцији, ˈθʌndərbɜrd, а енглески самогласници ʌ, ə, ɜ преносе се на српски као а, е, е, тим редом. Исто као што је ‘Черчил’ а не ‘Чрчил’, ‘Бернс’ а не ‘Брнс’.

    kao odgovor na: Koristite li lokalizovano grafičko okruženje? #73954
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Da se samo ja pitam, od toga se najpre trebalo i početi 🙂 Oformi se jedan sistemski /srbin za komande, i u njemu wrapperčići/linkovčići na /bin […]

    Мислим да оно што рачунар треба да разуме, поред човека, треба да остане на том језику на коме је, а то је квазиенглески. То је посебно битно за слободан софтвер, где се никад не зна ко сутра из света може то да читуцка и побољшуцка, пошаље неку закрпу… Зато не само наредбе, искази, него и коментари обавезно на енглеском.

    С друге стране, не могу рећи да нисам, естетике ради, изводио мисаоне акробације. Ето у прилогу нпр. како би с програмирањем глатко ишло 🙂 С наредбама шкољке проблем је, међутим, не у самим њиховим називима (не морају чак ни симвезе, могу и алијаси шкољке), него у њиховим опцијама — такве су какве су, и нема начина да се промене.

Gledanje 11 članaka - 11 do 20 (od 231 ukupno)