Časlav Ilić

Napravljene poruke na forumu

Gledanje 1 članaka - 1 do 10 (od 231 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • kao odgovor na: Gnom 2.27 > 2.28 uskoro #80501
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Onda bih očekivao da gro vremena ode na pregled, a mnogo manje na šetanje prevoda tamo-amo. Je l’ tako?

    kao odgovor na: Gnom 2.27 > 2.28 uskoro #80499
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Opet je potreban neko da sve to povuče. Ja jedva nalazim vremena da šaljem prevode na Git, a na Gnomu nas je trenutno 2 komada. […]

    Šta tačno trenutno oduzima toliko vremena za predavanje prevoda? Imam trenutni Gnomov sistem koliko-toliko u vidu, ali nemam tačan osećaj gde su uska grla.

    Kako osvežavate vašu Git riznicu. Jel to ide automatski ili to rade prevodioci?

    Riznica nije u suštini naša, i nije baš pod Gitom nego pod SVN-om. Trenutno je to je jedna velika riznica za sve timove, ali svako može da povuče samo direktorijum svog jezika, pa praktično izađe na sopstvenu riznicu samo za prevode.

    Ako pod osvežavanjem misliš na stapanje sa šablonima, onda da, to ide automatski (jednom dnevno). Tako jednim [tt]svn update[/tt] ažuriram sve kataloge na najnovije. Automatski ide i na drugu stranu — jednim [tt]svn commit[/tt] predam sve dopunjene kataloge, i više ništa ne moram da uradim da bi se našli u paketima izdanja.

    I ja. Mislim da smo malkice bolji od vas.

    Ako je tako, blago vama. Ništa gore od prevođenja zastarele dokumentacije 🙂

    kao odgovor na: Gnom 2.27 > 2.28 uskoro #80496
    Časlav Ilić
    Učesnik

    […] Treba dosta vremena da se sve to izgradi, ali sada imate čist i lak put za rad.

    Ne bih ja ovo pričao samo da se hvalim¹, nego je sve urađeno u širinu, tako da je lako primenljivo izvan KDE-a. Najteži deo bi bio razdvajanje na radne i krajnje datoteke, jer mora da se ima SUV riznica koja će da ih drži. S tehničke strane ovo je postalo vrlo prosto (Git+Gitorijus), veći problem je što bi Vertimus/Transifeks bili svedeni na puke prihvatače krajnjih datoteka (npr. ne mogu se koristiti mogućnosti pregleda, pošto datoteke tamo praktično više ne bi bile izvorne). Kada bi ta prečka bila preskočena, posle bi sva automatizacija išla kao po loju.

    [1] Lažem.

    Što se stanja ažurnosti sadašnjeg prevoda dokumentacije tiče, mislim da ne zaostajemo mnogo samo zato što se Gnom nije mnogo menjao u posldnjih zilion godina.

    Ma mislio sam na ažurnost izvorne dokumentacije 🙂 Koliko dobro odražava trenutna izdanja programa. U KDE-u je ovo često katastrofalno…

    kao odgovor na: Gnom 2.27 > 2.28 uskoro #80494
    Časlav Ilić
    Učesnik

    U prevodu KDE-a smo potpuno rešili sinhronizaciju sa sučeljem.

    U radnim PO datotekama, etikete iz sučelja prosto se ostavljaju u originalu, pa se pri stvaranju krajnjih PO datoteka prevodi automatski povuku iz PO datoteka sučelja. Tako, kada se promeni prevod u sučelju, ništa ne treba menjati u dokumentaciji; kad se promeni izvor u sučelju a dokumentacija ne ažurira (ne tako redak slučaj), sistem automatski diže uzbunu.

    Kod snimaka ekrana, za svaki snimak ekrana sastavimo i malu kvazi PO datoteku, koja sadrži sve poruke sa snimka. Preko toga se periodično izvršava skripta koja provera što da li je izvorni snimak ažuriran u međuvremenu, što da li sve poruke sa snimka (izvori i prevodi) i dalje postoje u PO datotekama sučelja. Ako se nešto od toga ne poklopi, slika se zapiše kao mutna da bi se kasnije ažurirala (baš kao i s mutnim porukama u PO datotekama).¹

    Rezultat ovoga je da je u KDE-u dokumentacija na srpskom, po povezanosti sa sučeljem, značajno ažurnija nego izvorna.

    Nažalost, upravo ovde leži glavni problem koji sam ja sreo do sada: često jako, jako neažurna izvorna dokumentacija. Do te mere da je mnoge komade naprosto besmisleno prevoditi. Do ovoga dolazi zato što često nisu održavaoci programa ti koji pišu dokumentaciju, nego neko sa strane u jednom trenutku nešto naškraba i odšeta. Čak stoji poziv dokumentacionog tima da „ako ne umete da pišete dokbuk, pišite kako hoćete, a mi ćemo prebaciti na dokbuk“ — drugim rečima, unapred se odriču realni izgledi za održavanje. Kad god uhvatim priliku, kukam da se ova i još neke kontraproduktivne smernice odbace…

    Baš me zanima kako stoji sa ažurnošću dokumentacije u Gnomu?

    [1] Doduše, ovo čini snimke ekrana vrlo skupim — uspostavljanje sinhronizacije potopi vreme za pravljenje latiničkog snimka 🙂 — ali je na drugoj strani prevođenje i održavanje sinhronizovanosti teksta mnogo lakše.

    kao odgovor na: Da li može da se upregne GPGPU radi kompilacije kernela ? #81470
    Časlav Ilić
    Učesnik

    GPU-ovi su u suštini vektorski procesori, što znači da planirane brzine mogu da postignu jedino pri jednoobraznim transformacijama mnoštva numeričkih podataka. Kompilovanje programskog koda pak čine razvnovrsne transformacije malog skupa simboličkih podataka, i tu bi performanse GPU-a bile katastrofalne (u odnosu na opšti procesor iste cene). Tako da ništa od toga.

    kao odgovor na: Raspored tastature (kako kucati š č đ ć ) #79496
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Poslednja izdanja (osnovnih varijanti) ćiriličkog i latiničkog srpskog rasporeda za iks predstavljena su ovde:

    http://caslav.gmxhome.de/misc/layout-cyr-xkb_rs.html

    http://caslav.gmxhome.de/misc/layout-cyr-xkb_rs_latin.html

    (Četvoroslovna niska podno tastera je njegovo simboličko ime pod iksom, nezavisno od rasporeda. Zgodno kad se priča gde šta dodati i razmestiti.)

    kao odgovor na: Srpski linux #78880
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Prosto: prihvatanjem stranih reči.

    Misliš poput brauzer, čekboks, daunloud, faks, fajervol, lejaut, pasvord, proksi, volpejper, veb, vajerles? Pošto sam retko ili nikako viđao ovakvo pisanje, mislim da bi još trebalo da dodamo slova q, x, y, w u naš alfabet, kao što važi i u drugim srodnim jezicima (nemački, francuski, poljski, češki…), pa da onda lepo (nastavimo da) pišemo browser, checkbox, download, fax (a faks je fakultet), firewall, layout, password, proxy, wallpaper, web, wireless, kao što je to kulturno i moderno.

    Eto jedne ideje za neposrednu akciju: presaviti tabak pa pisati Matici srpskoj, Odboru za standardizaciju srpskog jezika, SANU, Raeganu, Andropovu… da ne mlate više praznu slamu, nego dižu ustave (pardon, watergateove) pred novim vremenom.

    kao odgovor na: Koliko vaš Iks server troši memorije? #76494
    Časlav Ilić
    Učesnik

    1.4.2.

    kao odgovor na: Koliko vaš Iks server troši memorije? #76491
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Kod mene na Debijanu, za jedan Iks s KDE trojkom prijavljuje još malo pa 200 mega, dvadeseti dan u pogonu. ‘Eb ga.

    kao odgovor na: KDE bubica menjača rasporeda [rešeno] #75930
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Mada, u KDE3 je radio levi „super“ taster bez problema. A stvarno je lakše šaltati uz pomoć jednog tastera, i jednog prsta, umesto sa tri tastera i dve ruke. Stvar navike.

    Ma koje crno stvar navike, malo mi fali da ispalim iz topa onoga ko je smislio da ktrl+alt+K ponudi kao podrazumevanu prečicu — taj očigledno u životu nije menjao rasporede u hodu. Već sam kukao da se to izmeni, ali me zatrpaše nekim sporednim zamerkama (isti ti što praktično nikad ne menjaju rasporede)… uhvatiću se u koštac opet nekom drugom prilikom 🙂

    Elem, vidiš tamo da imaš dva tipa prečica da biraš.

    Jedna je obična prečica, kojom rukuje KDE (tamo gde je namešteno ktrl+alt+K). Ova ima nekih nedostataka, na primer neće da funkcioniše u kontekstu nekih vidžeta (meni najgore: kada se otvori padajući spisak npr. u Fajerfoksu).

    Druga je prečica kojom rukuje Iks neposredno, zaobilazeći KDE. Tu se biraju one čisto modifikatorske prečice iz skupa predefinisanih, kao alt+šift, alt+alt, itd. Ove rade u svim kontekstima sučelja.

    E sad. Po mom mišljenju, apsolutno najbolja prečica nije zapravo jedan taster (i ja sam ga nekada koristio, desni vin) nego — alt+razmak (koja je, uzgred, podrazumevana na MekOS-u). Tačno pod palcima za slepo kucanje, najmanja varijacija položaja s fizičkim promenama tastature (npr. stona/laptopska). I što je najbolje, može se izabrati u obe gornje varijante (kao sirova Iksova prečica tek od skora, tako da ne znam da li je već ušlo u distribucije).

    Sve ovo doduše ne menja činjenicu da se tu umuvao neki bagić koji treba deratizovati…

Gledanje 1 članaka - 1 do 10 (od 231 ukupno)