Početak›Forumi›Linukso veb sajt›Pričaonica›Ubuntu, svemir, lokalizacija
- This topic has 27 odgovora, 13 glasova, and was last updated 16 years, 11 months ranije by foxbunny.
-
AutorČlanci
-
20. mart 2007. u 12:43 pm #8464Časlav IlićUčesnik
Da i ja nešto lupam u podforumu gde je tome mesto, a ne samo u onima gde nije. Kol’ko da se vidi da još negde mešaju latinicu i ćirilicu:
(ne tražite svrhu, jer je nema)
20. mart 2007. u 12:49 pm #53417foxbunnyUčesnikNe znam sta tu ima toliko cudno. Evo, prelistajte malo clanke iz ruskog odeljka Arch Wikija:
http://wiki.archlinux.org/index.php/Category:%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9
5. april 2007. u 12:00 pm #53418jbobanUčesnikNe znam sta tu ima toliko cudno. Evo, prelistajte malo clanke iz ruskog odeljka Arch Wikija:
Da, zanimljivo da i oni koriste izraz FAQ, a ne ЧПП, XServer a ne ИксПослужилац i sl. Oni, kao da se uopšte ne plaše za svoj jezik 😎
5. april 2007. u 1:17 pm #53419foxbunnyUčesnikA i što bi se plašili. ^-^
Ja ovako vidim tu problematiku. Piši ti kako god oćeš. Ali ćeš pred 90% računara naći ljude koji kažu “komp”, “DVD drajv”, “mp3 plejer”, “opcija”, “jebem ti Windows”, “šatdauniraj”, “univers repo”, “elsidi”.
Dakle, govorni jezik i govorna kultura, koji su u Srbiji oduvek bili izražajniji i izraženiji od pisanog jezika i pisane kulture, uvek će oblikovati jezičku svest daleko efikasnije od bilo kakvog spisa o računarskim pojmovima. I samim tim, pisana reč, ukoliko odstupa od govornog jezika, izgledaće smešno i zastarelo.
6. april 2007. u 5:43 am #53420Stanislav__AnticUčesnikTrebao bi citav prevod da bude na starolatinskom, ako mene pitate :). Uvek se setim forsiranje latinskog jezika od strane crkve, i odbacivanje narodnog jezika u ovim slucajevima.
Mozda narodni jezik ruzan, ili se ne poklapa sa nasim izvornim jezikom. Al u svakom slucaju, imamo i turcizme koji isto tako “kvare” nas jezik, al ih niko ne primecuje jer su tu dovoljno dugo.10. april 2007. u 9:52 am #53421velialUčesnikA i što bi se plašili. ^-^
Ja ovako vidim tu problematiku. Piši ti kako god oćeš. Ali ćeš pred 90% računara naći ljude koji kažu “komp”, “DVD drajv”, “mp3 plejer”, “opcija”, “jebem ti Windows”, “šatdauniraj”, “univers repo”, “elsidi”.
Dakle, govorni jezik i govorna kultura, koji su u Srbiji oduvek bili izražajniji i izraženiji od pisanog jezika i pisane kulture, uvek će oblikovati jezičku svest daleko efikasnije od bilo kakvog spisa o računarskim pojmovima. I samim tim, pisana reč, ukoliko odstupa od govornog jezika, izgledaće smešno i zastarelo.
Za onaj DVD jel citac ili rezac (sad smo malo uznapredovali), a jesi li siguran da ono zadnje koristi 90% ljudi koji rade na racunaru. >:D >:D >:D
10. april 2007. u 10:04 am #53422foxbunnyUčesnika jesi li siguran da ono zadnje koristi 90% ljudi koji rade na racunaru. >:D >:D >:D
“Elsidi”? U pravu si. Većina ljudi verovatno misli da je to računar! >:D >:D >:D
10. april 2007. u 12:25 pm #53423miodragzUčesnikSrpska Pravoslavna Crkva koristi StaroSlovenski a ne Latinski
10. april 2007. u 12:40 pm #53424Жарко МихајловићUčesnikЗавештање Стефана Немање о језику
Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ – изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.
Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.
Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.
Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
10. april 2007. u 2:10 pm #53425BrokeBodyUčesnikEkstra!
-
AutorČlanci
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.