- This topic has 41 odgovor, 24 glasa, and was last updated 18 years, 2 months ranije by
.
-
Članci
-
Meni iritirajuće:
Rešavanje međuzavisnosti između paketa prilikom raznih instaliranja.
Desi se da treba sa neta obezbediti dodatne pakete da bi prvobitni paket bio instaliran, pa opet i ti paketi imaju neke neophodne i… sve se to može razvući priličnoooo. 😕Pa to ti je kad svako pravi svoju distribuciju, pa neko stavi ovo, neko ono…. A program bz svojih biblioteka nece da radi 😉
Tu bi trebalo da se uvede nekakav standard, ali ozbiljno… Drugo reshenje je ono shto radi Debian, imash perfektno odradjene zavisnosti u .deb paketima i centrazlizovanu bazu istih, i chim provali instaler da neshto fali lepo dovuche iz baze. Cool….Drugo reshenje je ono shto radi Debian, imash perfektno odradjene zavisnosti u .deb paketima i centrazlizovanu bazu istih, i chim provali instaler da neshto fali lepo dovuche iz baze.
Ovo nikakve veze sa .deb paketima nema, koji se jako malo razlikuju od .rpm-a po pitanju medjuzavisnosti. Probaj da instaliras neki .deb samo pomocu dpkg komande. To sto ti pricas je prednost naprednog menadzera paketa apt, koji btw postoji i za .rpm-ove i mnoge druge distribucije, kao i drugi napredni menadzeri kao sto su urpmi i yum npr. Sto i dalje ne eliminise fundamentalni problem, samo ga cini malo podnosljivijim.
Nedostataka ima podosta, zavisno od vrste upotrebe.
Na radnim stanicama se prvo primećuje nedostatak kvalitetnih komercijalnih aplikacija (Adobe, Macromedia) bez kojih u određenim poslovima nema ni ozbiljnijeg razmatranja o poslovnoj upotrebi Linuxa. U kućnoj upotrebi, nedostaju igrice (Linux portovi, ne pokretane pod emulatorima).
Mada se u ovom pogledu dosta toga promenilo poslednjih par godina, još uvek nedostaju drajveri (potpuno funkcionalni, pisani i održavani od strane proizvođača) za određen hardver. Modemi, skeneri, štampači, tv karte. Dosta hardvera je generički podržano kroz drajvere razvijene od strane entuzijasta, ali samo kroz osnovnu funkcionalnost (fax/modem kome ne radi fax, tv karta kojoj ne radi zvuk).
Prečesto izlaženje novih verzija, često bez ispravljanja grešaka u prethodnim. Ni ne primetiš, a več koristiš “obsolete” verziju. Da nesreća bude veća, upgrade jednog programa često znači da moraš menjati pola sistema usled međuzavisnosti.
Nepridržavanje ili nepostojanje standarda za neke stvari. Svaka distribucija može razviti svoj paket menadžer ili preferirati određeno grafičko okruženje. Red Hat je sa BlueCurve temom napravio dobar potez, mada je u početku naišao na opšte negodovanje, a Mandrake je to pokušao sa Galaxy temom kasnije. Ne vidim zašto je problem da svako grafičko okruženje podrazumevano izgleda isto, uz ostavljanje mogućnosti da ga napredni korisnici prilagode svom ukusu. Posebna priča su serveri za zvuk (arts, esd) i razbacivanje datoteka po sistemu kako se kome svidi.
Često se dešava da male, ali tebi bitne projekte održava (najčešće) jedan ili više entuzijasta. Postoji neizvesnost oko statusa projekta (ljudi spremaju ispite, pa se ne javljaju) i njegove budućnosti. To se odnosi čak i na bitne zakrpe za jezgro, ali se odnosi i na zakrpe potrebne za nesmetan rad nekih uređaja.
Mene uglavnom muce mali problemi sa Mandrake-om (CD,internet,zvuk…). Ali me najvise nervira prokleta medjuzavisnost. Sto se tice soft. paketa nisu mi bas preterano nedostajali programi,snasao sam se a i PowerPack je super.
Zavisi od distribucije do distribucije.
Moja iskustva sa Mandrake-om 10.0 (2.4) su katastrofa. U kde-u ne radi find, ne radi wine (mislim, radi kad se nabudzi ali to je neprihvatljivo), mis prolupava kad sistem radi nekoliko stvari u isto vreme itd. Mozda su iskustva sa official verzijom bolja, sta znam. Mislim da je Mandrake najbolji posao napravio sa 9.1. Doduse i 9.2 je ok ( ako nabavis i 4-ti disk zbog kernel source).
SuSe 9.2 je cini mi se najdoteranija distro koju sam probao. Doduse, samo kada se na net ide sa mreznom, jer je namestanje kppp skoro nemoguca misija.
Sto se Red Hata tice,stabilan jeste, ali nije za desktop definitivno.
Xsandros sam koristio krace vreme i cini mi se da je spor do bola. A i instalacija kernel source je zesca misija.
NARAVNO, SVE STO SAM REKAO NEMAM NAMERU DA PONOVIM VAN OVOG FORUMA!!!!!
Linux ostaje moj omiljeni hobi !!Problemi sa medjuzavisnostima su delimicno posledica slobode izbora. Kada bi razvojno okruzenje za aplikacije i ostalo bilo unificirano, ne bi bilo problema sa tim. Meni licno ne smeta, apt me zadovoljava do krajnjih granica. N kraju, niko nam nije kriv sto zivimo na kraju sveta i ne mozemo da ostavimo sistem da se apdejtuje dok mi pijemo pivo u gradu…
Iskreno, smeta mi najvise sam Linus Torvalds i open source pokret…A u cemu je problem sa Linusom Torvaldsom?
‘Ajde da mi neko objasni jel ima ili nema problema izmedju Stalmana i Torvaldsa.Problemi sa medjuzavisnostima su delimicno posledica slobode izbora. Kada bi razvojno okruzenje za aplikacije i ostalo bilo unificirano, ne bi bilo problema sa tim. Meni licno ne smeta, apt me zadovoljava do krajnjih granica. N kraju, niko nam nije kriv sto zivimo na kraju sveta i ne mozemo da ostavimo sistem da se apdejtuje dok mi pijemo pivo u gradu…
pkg_add -r
A da ja zaboravio, reč je o Linux-u
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.