- This topic has 43 odgovora, 19 glasova, and was last updated 12 years, 2 months ranije by
.
-
Članci
-
[quote=“foxbunny“]Znači, recimo da ja IMAM tu imaginarnu ćiriličnu tastaturu, i odjednom je bocnem u komp. Onda mi u meniju umesto Ctrl+W piše Ktrl+NJ. I to je ok. […]
Ne, nego da piše ktrl+W. Ako pažljivije pročitaš što sam do sada napisao, uključujući objašnjenje tehničke realizacije prečica i pojavu idealne ćirilične tastature, biće ti jasno zašto.
[/quote]Nije mi jasno zašto. Ako na tastaturi imaš NJ a nemaš W, onda ne vidim razloga što je ktrl+W bolje od ktrl+NJ. Ali potšo ionako ne postoji tastatura sa ćiriličnim obeležjima, onda ne vidim poentu da se uopšte ide u tom pravcu. Pre svega zato što je to moguće implementirati i kasnije, kad takva tastatura bude postojala.
I da ne zaboravimo klasične probleme sa mešanjem latinice i ćirilice. Da li je ktrl+V = ktrl+B?
[quote]Ako sve svodiš na gramatiku, pismo i pravopis, onda čemu priča o hardveru, interfejsu, UXu, blah blah…
Ne svodim na gramatiku i pravopis, nego na problem prvog pokretača. Hoće li prvo neko obeležavati tastature kako trenutno nijedan program ne prikazuje prečice, ili će prvo programi prikazivati prečice kako nijedna tastatura trenutno nema tastera (ali vrlo slično i lako raspoznatljivo ciljnoj grupi korisnika).
[/quote]Ako napišeš ktrl+W, ti misliš da će ćirilična tastatura da se rodi preko noći? Sumnjam da je tako. (Niti će srpska sonda da sleće na mesec.) Lokalizovane tastature nastaju zbog specifičnih potreba korisnika. Rusi ne pišu latinicom, Nemci imaju posebne znake… da ne nabrajam sada. Te tastature su nastale zbog potreba korisnika, a ne zato što je neko lokalizovao softver.
Ako će se ikako predviđati budućnost lokalizovanih tastatura, moje predviđanje je da će to biti kada se reše neki suštinski problemi, kao što su ekonomija i obrazovanje. Čak i u vašem poduhvatu prevođenja postoje problemi (u to sam siguran), koji su daleko bitniji od ovog: na primer, standardizacija prevoda…
Koliko miliona ima Nemaca, Francuza i Rusa?
Koliko miliona ima Srba?Kolika je sansa da ijedan proizvodjac opreme „izbaci“ srpsku seriju tastatura? Pa cak i iz cistog altruizma (posto finansijske logike ni osnove za to nema)…
Da parafraziram : Ne dirajte moje PRECICE 😉
Oko prevoda programa i ostalog… ok… ali pisati ktrl ili ktrl a da takvo nesto ne postoji (niti ima sanse da ce postojati) je potpuna besmislica. Mislim zasto onda ne bi pisali fnkc ili podg ili bilo koju drugu smisleno-besmislenu skracenicu….
Stvarno ljudi, cemu pisati KTRL ili isto to cirilicom, kada na tastaturi pise CTRL?
To je jednako besmisleno kao obradjivanje imena programa tipa FAJRfoks, TANDRBRD eeejj.. TANDRBRD.. ljudi, sto je mnogo – mnogo je. Pa da su ga preveli napisali „po Vuku“ , normalnije bi izgledalo.
Neko pomenu prevodjenje help-a. E to je vec druga stvar, ako cemo vec da prevodimo, tome se treba posvetiti, a da kao skracenice navodimo imena tastera koja ne postoje.. cemu to??Ako mogu bugari, zasto ne bi i mi mogli da izdejstvujemo cirilicne tastature?
Evo primera bugarske:
A evo i ruske:
A sto se tice toga, da l’ se neko nece snaci da nadje shift ako je nacrtana strelica, evo postoji resenje i za takve:
http://www.novinite.com/view_photo.php?id=87060Evo sad naleteh na slicnu temu na jednom drugom forumu:
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=21&t=2793&start=0Pa da citiram:
Ha, ha, kome baš ne ide može da dopiše lj, nj, dž, š, đ, č, ć i ž na odgovarajuća mesta dok ne nauči. Ja još nisam naučile za sve interpunkcijske znake gde su.
Vidim takođe da neki Rusi koriste male transparentne nalepnice koje se nalepe na tastaturu. [b]Where there is a will, there is a way[/b].Kolika je sansa da ijedan proizvodjac opreme „izbaci“ srpsku seriju tastatura? Pa cak i iz cistog altruizma (posto finansijske logike ni osnove za to nema)…
Čudno pitanje. Pa takve tastature se već proizvode, i sve ih je više. Jedino što su latinične, bože moj, ali srpske latinične. Svaki jezik brojnosti govornika koliko u srpskog, u Evropi barem, ima tastature prilagođene svom tržištu.
Potrebno je samo da institucija od zvaničnog autoriteta kaže „tasteri će se tako zvati“, pa da engleska imena na srpskim tastaturama, koje se i tako proizvode, budu zamenjena propisanim srpskim (odnosno dopunjena u nekom prelaznom periodu). A ja, kao građanin, da poguram taj proces mogu samo ovako kako i činim — dogovorom i radom.
Stvarno ljudi, cemu pisati KTRL ili isto to cirilicom, kada na tastaturi pise CTRL? To je jednako besmisleno kao obradjivanje imena programa tipa FAJRfoks, TANDRBRD eeejj.. TANDRBRD.. ljudi, sto je mnogo – mnogo je.
Odlično upoređenje. Voleo bih kad bi se i drugi kojima se ne dopada ‘ktrl’, izjasnili da li su im ‘ktrl’ i ‘šift’ u istoj ravni neprihvatljivosti sa ‘Fajerfoks’ i ‘Tanderberd’ — tzv. kontrolno pitanje 🙂
Ako govorimo o nalepljenim srpskim latinicnim karkaterima na tastaturu ili pak odstampanim, da to ima…. ali pokazite mi tastaturu koja ima to vise puta pominjano KTRL …
Na to sam mislio kad sam rekao da niko nece praviti takvu tastaturu… sa Ktrl, Šift, Alt, Unzd, Unos, VlSlv i slicno…. (za shift mi nista nije palo na pamet)
Ajde da vidimo ko bi se snasao ovakvim komandama… osim po navici (slepo kucanje).
Ovakav totalitarni pristup „prevodjenju“ samo vodi daljem onesposobljavanju i autizmu korisnika… koji se jos dublje izoluju od, priznajmo, svetskog standarda. Informatika ipak nije srpski izum, niti od nas nesto previse ista zavisi…. Jednostavnije je i prirodnije da se neke stvari prihvate (poput specijalnih tastera) a da se radi na dobrom ili boljem mapiranju slovnih tastera i naravno ubacivanjem nasih slovnih oznaka (sto naravno vec ima).
Srbija je mala zemlja, sa malo stanovnika, a jos manje racunarski pismenih cak i u potencijalu…. nema potrebe za dodatnim sakacenjem tog broja.
Sto se tice prevodjenja Firefox i sl… ja da se pitam, ostavio bih imena u originalu, a ako vec mora da se prevede, najlogicnije mi je da upotrebim svoj jezik onako kako sam naucen i da napisem onako kako govorim – Fajerfox ili npr Tanderbird (ovo i me malo muci, ali ajde… ovako mi i vizuelno i govorno deljuje ispravno). Cirilizacija originalnog naslova ili imena je poseban promasaj: Firefo(kako iks) Thunderbird, Vriter, Sk(kako ipsilon)pe .. itd. ali zato Fajerfoks, Tanderbird, Vrajter, Skajpe, imaju svoj potpuni smisao.
Mišljenja sam da većina novih korisnika računara, kojima je potrebno objasniti korišćenje računara i računarskih programa, brže shvata način rada ako je ono što koriste na tastaturi u saglasnasnosti sa onim što vide na ekranu (knjizi …).
Pa još kada je sve to na maternjem jeziku …Problem za „ktrl-skeptike“ čija je osnovna teza da ono što piše na ekranu, mora da se podudara sa onim što piše na tastaturi ili tupavi korisnik neće znati da se snađe, pregrejaće mu se mozak i glava na posletku eksplodirati:
Kada se izabere srpski locale da li je desna zagrada sa tastature – desna zagrada i kada se otkuca, ili je pre znak „=“?
Da li je upitnik sa tastature zapravo donja crta? A Donja crta upitnik? Gde je znak „@“ do đavola?! I što umesto tačka-zarez meni iskače slovo „Č“?
Još ako se neko seća vremena onih prastarih YU fontova, gde su domaća slova bila razbacana po numeričkom delu tastature…
Pa se ipak živelo, radilo i uspešno kucalo. I nikome nije glava eksplodirala.
Neki od nas nisu ktrl-skeptici, nego protivnici „totalitarnih“ prevoda, što lepo sroči Drax. I, nažalost, tupavi korisnik čini veći deo tržišta, pa ti vidi.
Rekao sam ovo i negde drugde na drugom forumu, ali ono, vredi ponoviti: NIJE RAČUNAR SVIMA IGRAČKA. Neki ljudi na njemu obavljaju svoj posao i ne žele da lupaju glavu oko toga šta piše na ekranu a šta na njihovoj tastaturi, već pritisnu ono što vide.
Ko god je pokušao da telefonom objasni nekome, ko je tek počeo da korsiti komp, problematiku upotrebe kratica, mogao je da se uveri da rečenice tipa „E, ovo što piše ktrl to je zapravo Ctrl (preko telefona je to ctrl) i ne pitaj me što su ga tako napisali“, samo diže tenziju i odlaže rešavanje problema. I još ako taj neki ne čita English, onda moraš da mu speluješ: ctrl, shift, backspace, alt, num lock. Da ne pominjem objašnjenja kao što su „Onaj veliki taster pored ž, ili možda naopaka kosa crta“, ili, „Onaj taster što ima num lock na sebi, znaš tamo desno iznad sedmice.“ To je realnost korišćenja računara za većinu korisnika.
A mi što se ovde izdrkavamo sa shell komandama, to je nešto drugo. Njima ne moraš ni ostaviš meni, nego kažeš „man program“.
E sad, veći problem je to što reče Zvezdan, što čak i kad imaš YU tastaturu, imaš problem što je [ = AltGr+F, pa Shift+Ctrl+[ bude Shift+Ctrl+AltGr+F. Dugačko i za pisati. Ako postoji automatizovani način da se to prepravi u Shift+Ctrl+Š a da ga pritom sw kapira kao tako, onda je ok da stoji Shift+Ctrl+Š. Ali to opet nije briga prevodioca, već treba da se reši na nižem nivou. Na primer, da sw bude svestan xkb rasporeda koji je trenutno aktivan, i da kratice prilagodi toj informaciji, bez obzira na to koji je JEZIK trenutno aktivan.
EDIT:
Hehe, evo kreativnog izazova:
Prevedite ovo
EDIT2:
Evo screenshot japanskog Worda:
U otvorenom meniju, obratite pažnju na peti i šesti red. Stavke se aktiviraju sa F i S što je dopisano nakon oznake stavki.
I konkretno kratice:
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.