Пречице и њихов изглед

[jboban]

Jedina logična asocijacija je onako kako piše na tastaturi. Sve drugo traži medjukorak za prevodjenje.

[gusar]

Ја лично невидим ниједну потребу да користим локализован софтвер, јер кад год ми нешто испише ја га ништа не разумем, као да је локализацију правио гуглов аутоматски преводилац (када би још радио са сетрбистанским језиком). Кад он мени лепо испише на инглишу ја лепо прочитам и ако има реч која ми је непозната ја је уклоним из реченице. Сада долази онај најслађи део, Ако реченица нема смисла БЕЗ те речи , неће имати смисла ни СА том речи.

[BRANKKO]

Ево, иако ми је у почетку мешање латиничних и ћириличних слова било попут мешања баба и жаба, Часлав ме је убедио (или боље речено: објаснио ми је) да је то једино право и идеално речење.

Ако ме убеди исту ствар и за коришћење локализованих верзија ГУИ-ја, истог момента форматирам диск и инсталирам ћирилићни ОС.

А на тастатуру ћу да долепим/доцртам ћириличне тастере  O0 бар док не добијемо праве ћирилично-алфабетске…

[Slsimic]

… бар док не добијемо праве ћирилично-алфабетске…

Негде средином лимбурга месеца, 3759. године  :biggrin:

[foxbunny]

@Časlav:

1. mislim da je teško očekivati da se pojave ćirilične tastature u skorije vreme (pogledaj koliko domaće štampe, na primer, piše ćirilicom)
2. Ako imaš lokalizovane kratice, šta se dešava sa situacijom gde imaš tu fiktivnu ćiriličnu tastaturu, a hoćeš latinični locale? Ktrl+Š nije isto što i Ктрл+Ш ako mene pitaš. Da li onda postoji framework koji će kratice prilagoditi tastaturi koju poseduješ?
3. Ovo što si naveo za Francuze, to je naravno tako zato što oni IMAJU lokalizovanu tastaturu. A mi nemamo, ili imamo latiničnu koja je u suštini isto što i američka, samo ima upisane AltGr i naša slova. Onda bi u najboljem slučaju imali Ctrl+Š.
4. Postoje dve kategorije korisnike: oni koji kapiraju da je u pitanju Ctrl kad im kažeš kontrol, i oni koji moraju da VIDE „C t r l“. (Mogu samo da zamislim muke kad ovi drugi naiđu na tastaturu gde je Shift obeležen kao strelica na gore.) Poenta priče? Pa lepo, obeležavanje kratica u HCIu služi da ljudi te tastere nađu na tastaturi, a ne da učine prevodioca ponosnim na svoj genijalni prevod. (Kao lična primedba, čudi me da u 21. veku još uvek PIŠU te kratice, umesto da ih ilustruju nečim što podseća na tastere…)
5. Kada jednog lepog dana, sunce ugleda ćirilična tastatura, onda nema prepreka da se kratice pišu ćirilicom.
6. …naravno, mene savršeno zabole šta će da piše pošto ne koristim ćirilični locale.

Bitno je da se skapira da se ovde ne radi o pravopisu, niti o gramatici, nego o hardveru koji treba slovima predstaviti u okviru interfejsa (kako beše na srpskome? „sučelja“?).

[Анонимни]

По мени, у теорији:

Проблем је малко већи него што се чини. Писмо једног народа је темељ многих ствари. По западним земљама у којима је малчице развијенија свест о очувању националног идентитета већ је у много наврата указивано на проблем англификације и покренуте су иницијативе за решавање проблема. Рецимо Француска – сви знамо, чули смо макар, да се њихови званичници на сва уста жале како је у њихову земљу енглески језик ушао на велика врата, а да је интернет постао главно средство англификације. Исти проблем који и ми имамо, само то код нас пролази непримећено. Продају нам Американци/Енглези јевтино свој језик. Сад Французи покушавају све и свашта не би ли створили, макар и вештачким путем, речи и називе који би били еквивалени енглеским а који би се користили у рачунарским програмима. То ме малко подсећа на хрватске пре- и послератне „новокованице“. Како год, после неколико година (нисам баш пратио њихов „ТВ гњавник“ у последње време) вероватно су и постигли неке резултате на том пољу. Мислим да ће на крају и успети у томе само је питање колико ће напора и финансија њихова држава уложити у то. Хоћу рећи – људи имају проблем и решавају га, што би ми измишљали точак кад је већ измишљен. Ајде да видимо како то други решавају. Лично, ЈА ВОЛИМ ДА МИ ЈЕ СВЕ НА ИНТЕРНЕТ СТРАНИ И У ОКВИРУ ПРОГРАМА НА ЋИРИЛИЦИ.

По мени, у пракси:

Ако већ кукамо, ајде бар и да лупамо на права врата! Милсим да је права адреса http://www.jus.org.yu/ илити ИНСТИТУТ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ. Људи лепо написали на првој страни сајта (при дну):

„Stalno otvoren poziv – postanite i vi član Instituta za standardizaciju Srbije!

Ako ste zainteresovani za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i za ostvarivanje drugih poslovnih interesa u vezi sa srpskim, evropskim i međunarodnim standardima, kao i sveukupnom delatnošcu Instituta, pozivamo vas da se učlanite u Institut. U ovom trenutku Institut ima 116 članova (101 pravno i 15 fizičkih lica).

U Institut se mogu učlaniti pravna i fizička lica. Prava i obaveze članova Instituta, kao i druga pitanja u vezi sa radom Instituta i njegovim organima, bliže su uredeni Statutom i Pravilnikom o članstvu . Visina članarine utvrđena je Odlukom o visini članarine za 2008. godinu , a pogodnosti za članove – Odlukom o pogodnostima na koje imaju pravo članovi Instituta . Obe odluke doneo je Upravni odbor Instituta na sednici održanoj 8. februara 2008. godine.

Da biste postali član Instituta potrebno je samo da popunite prijavu za učlanjenje s izjavom o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva, i pošaljete je na adresu Instituta. Obrazac prijave za pravna lica i preduzetnike možete preuzeti u formatu PDF ili Word , a za fizička lica u formatu PDF ili Word . Popunjen obrazac prijave možete da dostavite lično ili poštom, na adresu: Institut za standardizaciju Srbije, Ul. Stevana Brakusa br. 2, 11030 Beograd.

Dodatne informacije u vezi sa učlanjenjem u Institut mogu se dobiti od službenika u Informacionom centru Instituta, i to putem telefona br. (011) 2547-293, telefaksa br. (011) 3541-257 ili elektronske pošte, na adresi [email protected] .“

Није на ћирилици, ал’ ајде… да не будем цепидлака. Што се тиче чланарине, ајде сви по динарче у кош па ће бити довољно, ваљда.

Обрзиром да сам лично релативнотехнодудук (користим рачунар у елементарне сврхе а умем и да инсталирам линукс/билијеве прозоре и програмчиће који ми требају на рачунар  ::) ) предлажем да администратор или неко од вас генијалаца организује техно-петицију па да кукамо сви углас, на исту адресу (напред наведену) …

Да резимирам: по овом питању, моја парола је НАГУРАЈМО СРПСКИ У СВАКУ СТРАНУ ….. :D:biggrin:

Ево и нешто у прилогу

[nemysis]

Пошто сам писао на емаил листи, да и овде пренесем.

Веома подржавам употребу ћирилице у животу а посебно на компјутерима.

Мој KDE је на ћирилици потпуно, али желим да ми пречице буду на интернационалном језику.
Не волим ја енглески али га знам јер за Linux је потребан, не може се све наћи на српском, хрватском и осталим нашим језицима, користим доста енглеске и немачке форуме.

И ја сам за стандардизацију али не погрешну.

Требало би да буде као што је најнормалније, као што је на западним
тастатурама. Мислите ли да сви наши то јест српски корисници Linux-a
користе ћириличну тастатуру?

Треба бити

F
Ctrl
Shift
Return

а не ћирилично, јер то унози забуну међу кориснике.

Ф
ктрл
шифт
ретурн

Ја не живим у Србији и користим швајцарску тастатуру. Па ипак имам сва
наша слова као што видите.

Мени су овако распоређени у X-у (KDE) наша специјална слова:

прво латинична а друго ћирилична

q љ
w њ
y ж
u у
x џ
z з
š ш
đ ђ
č ч
ć ћ
ž ж

Такође и у конзоли имам нашу тастатуру, само root је нема.

Firefox није никако фирефокс или нешто слично.

И мени је због таквих недоречености у преводу Firefox или на немачком
или на хрватском. Тако ће и бити док се не промени превод, да буде мало
лакши за разумевање.

Немојмо се понашати као наша браћа до јуче па да измишљамо топлу воду.

Ценим веома ваш труд, али ово је превише отишло у страну.

[Časlav Ilić]

1. mislim da je teško očekivati da se pojave ćirilične tastature u skorije vreme (pogledaj koliko domaće štampe, na primer, piše ćirilicom)

То није битно за ову тему, јер се једнако односи на латиничне тастатуре. Не преводе се називи тастера „на ћирилицу“, него на српски.

2. Ako imaš lokalizovane kratice, šta se dešava sa situacijom gde imaš tu fiktivnu ćiriličnu tastaturu, a hoćeš latinični locale? Ktrl+Š nije isto što i Ктрл+Ш ako mene pitaš. Da li onda postoji framework koji će kratice prilagoditi tastaturi koju poseduješ?

У ову тему боље је не мешати нелатинске знакове у пречицама, тј. ограничити разматрање на ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ. А то је зато што када се макне од ових знакова, неамерички латинични распореди су га „угасили“ — уводе нови, неразрешив, и зато непотребан момент у причу. Ево како.

На пример то ктрл+Ш/ktrl+Š које помињеш. Ш и Š не постоје као носећи делови контролне пречице — они су обавезно из скупа аски знакова. Узмимо зато ктрл+[, пошто је [ у америчком распореду на месту Ш/Š у српском.

Корисник нпр. садашње немачке тастатуре, онако како је уобичајено подешена, не може употребити овакву пречицу. На том тастеру му стоји Ü, а [ му је измештено на трећи ниво (алтгр) тастера 8, и то се технички не региструје као пречица (да не помињемо акробацију прстима потребну да се притисне ктрл+алтгр+8, када би и радило). А ако је дотични Шваба учинио нешто што још ниједног нисам видео да чини — поставио и амерички распоред у ротацију када ће бар Икс испробати све знакове на притиснутом физичком тастеру — чак и тада када види Strg+[ у менију (или Ctrl+[ ако програм није на немачком), мора да притисне Strg+Ü на тастатури.

Корисник нпр. садашње руске тастатуре, нема оваквих проблема. Обавезно на тастатури има обележен и амерички распоред, по коме су пречице дефинисане; обавезно у ротацији има и руски и амерички распоред, како би могао да комуницира и уписује симболичке ниске на енглеском. Тако, који год аски знак да види у пречици, [ или неки десети, тај му је угравиран на тастатури (и то посебном бојом, различито од ћирилице) и тачно на физичком месту које је програмер можда ергономски изабрао. Све контролне пречице су му једнозначно обележене, функционишу савршено, и распоређене су тачно како је развијач програма замислио.

Тако, идеална српска латинична тастатура (узмимо немачку за узор), како год се обрне не би могла да избегне карамбол нелатинских знакова у пречицама, док би идеална српска ћирилична тастатура радила ко̑ сингерица — под условом да су носећи знакови у пречицама дати по америчком распореду (значи +Q а не +Љ, +[ а не +Ш, итд.)

4. Postoje dve kategorije korisnike: oni koji kapiraju da je u pitanju Ctrl kad im kažeš kontrol, i oni koji moraju da VIDE „C t r l“. (Mogu samo da zamislim muke kad ovi drugi naiđu na tastaturu gde je Shift obeležen kao strelica na gore […]

У ову тему не треба мешати кориснике који нису из прве категорије. Јер су они ти који користе пречице, док се ови други држе миша и икона.

[foxbunny]

[quote=“foxbunny“]1. mislim da je teško očekivati da se pojave ćirilične tastature u skorije vreme (pogledaj koliko domaće štampe, na primer, piše ćirilicom)

То није битно за ову тему, јер се једнако односи на латиничне тастатуре. Не преводе се називи тастера „на ћирилицу“, него на српски.[/quote]

Zašto prevodiš na srpski (mislim da je ta distinkcija svakako nebitna)? Ja ti mogu reći zašto, recimo, Rusi, Japanci ili Nemci prevode. Zato što su njima fizički tasteri već prevedeni.

Pogledaj ovo:

http://z.about.com/d/german/1/0/u/6/KeyBd2.JPG

„Ctrl“ kod njih nije „Ctrl“ i što bi pisali „Ctrl“ kad mogu „Strg“? A što bi sad mi pisali Ктрл kad kod nas na tastaturi piše bilo šta od Ctrl do Strg? To je itekako bitno za ovu temu. Ako sve svodiš na gramatiku, pismo i pravopis, onda čemu priča o hardveru, interfejsu, UXu, blah blah…

[quote]2. Ako imaš lokalizovane kratice, šta se dešava sa situacijom gde imaš tu fiktivnu ćiriličnu tastaturu, a hoćeš latinični locale? Ktrl+Š nije isto što i Ктрл+Ш ako mene pitaš. Da li onda postoji framework koji će kratice prilagoditi tastaturi koju poseduješ?

У ову тему боље је не мешати нелатинске… ::sic::[/quote]

Ja rekoh „Ako imaš lokalizovane kratice“, što će reći da imaš i lokalizovanu tastaturu, pošto, po meni, nije opravdano imati lokalizaciju prečica u suprotnom. E sad, ako imaš lokalizovane prečice, onda moraš nekako da provališ da li je tastatura US, DE, ili RS. To je trenutno nemoguće, ako se ne varam.

Znači, recimo da ja IMAM tu imaginarnu ćiriličnu tastaturu, i odjednom je bocnem u komp. Onda mi u meniju umesto Ctrl+W piše Ктрл+Њ. I to je ok. Ali pošto to trenutno ne može, onda je bolje da piše ono što je najčešće, a to je Ctrl+W.

[quote]4. Postoje dve kategorije korisnike: oni koji kapiraju da je u pitanju Ctrl kad im kažeš kontrol, i oni koji moraju da VIDE „C t r l“. (Mogu samo da zamislim muke kad ovi drugi naiđu na tastaturu gde je Shift obeležen kao strelica na gore […]

У ову тему не треба мешати кориснике који нису из прве категорије. Јер су они ти који користе пречице, док се ови други држе миша и икона.
[/quote]

Tvoj zadatak nije da filtriraš korisnike, nego da maksimiziraš učinak interfejsa.

[Časlav Ilić]

Znači, recimo da ja IMAM tu imaginarnu ćiriličnu tastaturu, i odjednom je bocnem u komp. Onda mi u meniju umesto Ctrl+W piše Ктрл+Њ. I to je ok. […]

Не, него да пише ктрл+W. Ако пажљивије прочиташ што сам до сада написао, укључујући објашњење техничке реализације пречица и појаву идеалне ћириличне тастатуре, биће ти јасно зашто.

Ako sve svodiš na gramatiku, pismo i pravopis, onda čemu priča o hardveru, interfejsu, UXu, blah blah…

Не сводим на граматику и правопис, него на проблем првог покретача. Хоће ли прво неко обележавати тастатуре како тренутно ниједан програм не приказује пречице, или ће прво програми приказивати пречице како ниједна тастатура тренутно нема тастера (али врло слично и лако распознатљиво циљној групи корисника).

А ако кажеш ни једно ни друго, онда ти је најбоља „максимизација учинка интерфејса“ (јесте, сучеља) да се деца од 2-3 године старости почну да уче енглеском (чух скоро да је у Београду отворена школа енглеског за бебе), образовање најкасније од краја средње школе пребаци сасвим на енглески, а да се српски остави за ценкање на пијаци, врсте бурека у пекарама, надгробне споменике, и тако још понешто од животног значаја. Ово није само мисаона поставка, већ још једна постојећа изведба — тако одавно раде Индијци, и види, ево их где спуштају сонде на Месец. Зато немам ништа до личног укуса да искажем на овакву оптимизацију, па га нећу ни изрећи, али ћу рећи да ко год је узима за пут напред, нема сврхе да се оглашава у темама које почињу од другачијих премиса.

[Аутор]

Чланци