- This topic has 73 одговора, 39 гласова, and was last updated 11 years, 2 months раније by
.
-
Чланци
-
Posto sam se sa kompjuterima i informatikom sreo na italijanskom jeziku i ne spadam u strucnjake uglavnom koristim italijanski, mada sve cesce koristim i srpski. Za razliku od srpskog na italijanskom su perfektno prevedeni i linuks i windovs, normalno ono sto je prevodivo. Imena programa su izvorna a sve ostalo je na italijanskom. Za razliku od srba italijani i vole i postuju svoj jezik i nastoje da ga sto vise promovisu u svijetu, valjda je zato i treci sluzbeni jezik u evropskoj uniji. Kod Italijana ne vlada pomodarstvo kao kod nas da je sve sto je tudje i ljepse i bolje i oni gdje god mogu nastoje da upotrebljavaju made in Italy. Kada linuks bude dobro preveden na srpki koristicu samo srpki.
Користим Федору, али не ону локализовану у пројекту већ ону локализовану у заједници. Такође користим углавном све програме локализоване на српски језик, осим Гимпа (локализована верзија има шире компоненте а мени требају што мање компоненте), и Фајрфокс (у Федори нема локализованог Фајрфокса, чини ми се?).
Све је, наравно, исписано ћириличним писмом. Рецимо: Krusader, Amarok, Inkscape, OpenOffice.org, K3B, Claws Mail, PAN и остали програми.
Ne koristim. Nameravao sam ranije za WIN XP. Ali kada vidim iseci,umesto cut, sve se izgubim.
Narocito kada odem kod nekog koji ima prevedeno. Nekad u brzini vise radim po secanju gde bi sta trebalo da bude,nego sto citam na srpskom sta pise.
Stvar navike. A i lakse mi je kada gledam neko upustvo gde pise klikni ovde, onde a ja se ne razmisljam da li kod mene je to ta opcija.
Podrzavam samo za manje programe (recimo SMPlayer), i to rado koristim. ::)Лепо су већ рекли око саме локализације. Многи програми су преведени само `коре`, даклем само иницијативно графичко окруженје, док хелп мени ака помоћ, није.
Друго … узмимо за пример PsyBNC, то би онда било преведено као ПсајБНЦ, рецимо неко жели да оде да види помоћ око програма, биће на енглеском, нема му друге, друго ако жели да ради `упдејт`, реч за коју још увек нисам чуо добар превод, мораће да тражи као PsyBNC, а не ПсајБНЦ.
Затим узмимо за пример ИРЦ бота `eggdrop`, како ће то да се преведе, као еггдроп или јајопад. Већина ствари је на енглеском и верујем да никоме неће пасти напамет да преводи све живо. Ако некоме треба додатак за еггдроп ака јајопад, тешко ће наћи ишта о томе ако га тражи у преведеном облику.
Додаци за Фајерфокс, даклем име, те се пише великим су на енглеском не на српском, те ако оде да гледа додатке ака `аддоне` неће се баш имати неког смисла, с обзуром да већина није ни преведена.
Узмимо за пример и пхп код, није на српском него је базиран на енглеском, и без обзира имали италијански или немачки језик као главну подлогу, биће енглески.
Сами програми имају ту ментологију, тако да сем ако се не баци на тотално превођење програма нема баш неког смисла.
Ја живим у Канади, те искрено немам намере да прелазим на Српски иако све шта могу ја преведем, поготову за сајтове, скрипте и слично, што је генерално напоран посао. Кад видим неки програм на нашем, рецимо аМСН, ај преведите мсн) и кад видим превод, искрено, вратим се на енглески, јер ми ама баш ништа није јасно. Сконтам илити схватим ја, али чему да се подсећам где се шта налази.
Затим све сертификације (да, реч из страног језика) су на енглеском, не на српском. И ако би одрадио неку сертификацију на српском неће бити нигде призната, па ни код нас.
Замислите само ЛПИ на српском 🙂
Онда troubleshooting, илити проблемпуцај, правилније: решавање проблема, би био скоро немогућ.
Ај преведите ви АД (Active Directory) или пак одрадите routing на српском … нећу да коментаришем.
Ето већ се има проблема. Локализација за обичне кориснике графичког окружења и некако, за оне који не знају енглески и некако, али и ти ће да `запамте` оно шта им треба и на енглеском, знају ли га или не.
Тако да је моје мишљење о тоталној локализацији још далек појам за нас или било које балканске земље, ма колико ми преводили или форсирали (опет реч настала из страног језика).Probao neke distroe i na Hrvatskom i na Bosanskom(nije bilo srpske lokalizacije).Uvek izaberem srpski ako ga ima i lako se šaltam na engleski i vice versa.
Probao sam da koristim lokalizovane verzije, kako čitavog okruženja, tako i pojedinih programa.
Prvo što moram da primetim je nekonzistentan prevod i u puno slučajeva, bukvalan i loš.
Ono čime bi prvo trebali da se pozabavimo je standardizacija prevoda sa engleskog jezika i stvarnim značenjem pojmova. Naravno ovo je više obaveza „zvaničnih“ institucija koje se bave srpskim jezikom, kao na primer SANU ili Matica Srpska, ali mi svakako mozemo da napravimo „pritisak“ na iste.
Primer za dobru praksu je Odsek za računarstvo i automatiku na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Na katedrama ovog odeska je u zvaničnoj upotrebi sasvim dobro definisan i sistematizovan skup izraza, kako bi neki rekli, ortogonalno povezan i celovit skup. Recimo software je korisnička odnosno sistemska programska podrška zavisno od koneksta, hardware je računarski sistem ili njegovi elementi, hard disk je jedinica masovne memorije itd.
Isto vazi i za standardne komponente korisničkog interfejsa, ovo je, doduse, jedina reč koja se ne prevodi sa engleskog, valjda zbog straha da bi zvučalo previše hrvatski 😉
Još jedna zamerka je u većini slučajeva, ovde pričam o Gnome korisničkom okruženju pošto drugo ne koristim, neobična mešavina ćiriličnih i latiničnih slova ili čak isključivo ćirilična slova, ako se recimo koristi „[email protected]“ lokalizacija. Moje lično stanovište je da je to odraz nepismenosti i meni smeta.
I ono što me verovatno najviše nervira je način na koji se pišu (sintaksa) neprevodive stvari poput ličnih imena programa. Note Case nikada ne može biti Not Kejs, ako me razumete šta želim da kažem.Ne koristim i jako me nervira nasilna lokalizacija. Čak to smatram civilizacijskom degradacijom. Civilaziji je potreban što viši nivo komunikativnosti, a ovim se to narušava.
Jedan jezik će postati književni ili zvanični iz jedne bliske jezičke zajednice. Istorija je to dokazala i pokazala u mnogo slučajeva.
Takođe, jedan jezik će postati svetski. Da li će to biti engleski, kako stvari sada stoje ili će se pojaviti neki drugi, potpuno je svejedno. Narušavanje ove neminovnosti je samo kočenje i odlaganje napretka civilizacije.
Slična pravila tokom istorije važila su i u monetarnoj ekonomiji – mera vrednosti, svetski novac. Kada se novac kovao od plemenitih metala, naravno da nismo mogli da ga pravimo od drveta ili gline i sa takmi novcem da učestvujemo u međunarodnoj razmeni.
Srbi kao narod nisu imali komplekse kada su u pitanju strane reči, ne samo u novijoj istoriji. Možda imamo reflekse od učinjene nam satanizacije. Ne bi trebalo da nacionalizam i patriotizam razvijamo civilizacijskom dekadencijom.
Potrebno je omogućiti maksimalnu upotrebu ćirilice (pa i naše verzije latinice) u radovima i izveštajima koji se komjuterski pripremaju. Pre svega mislim na upotrebu fontova svih vrsta i namena.Najviše mi smeta prevođenje komandi bez prevoda HELPA , kako je najpre počela i kako se najčešće završava lokalizacija. Ako neko želi da pomogne svom narodu i da prilagodi pojedine operativne sisteme i korisničke programe maternjem jeziku neka najpre počne sa prevođenjem HELP i to do sitnica, a kasnije neka se trudi da izmišlja nove reči ili da pojedinim dodaje nova značenja i da zbunjuje sopstveni narod.
Država bi trebalo da stimuliše prevođenje HELP opcija u svim kompjuterskim programima i da se na taj način uključi u komjutersko opismenjavanje svog naroda, da se ne ostane samo na kozmetici i da posle pričamo o teoriji zavere.
Neke stvari je potrebno lokalizovati ili omogućiti lokalizaciju kao izbor, naročito u oblasti edukacije predškolskog i ranog školskog uzrasta.
Žao mi je što se u slučajevim lokalizovanog softvera na maternji jezik osećam kao kada sam pokušavao da podesim neke opcije u Windowsu 3.1 koji je u našu zemlju stigao iz Nemačke. Naravno da mi je format C: bilo najbrže prilagođavanje. Slično je i sada kada eksperimentišem sa novim „lokalizovanim“ distribucijama Linuksa.
Interesuje me da li se radi i na lokalizaciji Terminala? (ha, ha) 😉 :biggrin:
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.