- This topic has 73 одговора, 39 гласова, and was last updated 12 years, 5 months раније by
.
-
Чланци
-
Meni lično nikako ne odgovaraju prevodi jer su često rogobatni, neodgovarajući i vrlo teško mi je da prepoznam značenje. Nekako nije u duhu našeg jezika da kažem: „Imam uključen vatreni zid“.
Превод се мења, прилагођава, еволуира…
Некад је био Ватрени зид, па Заштитни зид а сад је Фајервол…
и прокси и драјвер… и аплет и виџет али све остало што може и има смисла… преводи се. :biggrin:Ко каже да је искусан корисник рачунара (поготово под линуксом) и да не може да се снађе или прилагоди на локализовану верзију програма, тај или лаже себе или друге.
Ја сам лично превео или учествовао у преводу великог броја програма и за Виндовс и за Линукс и мени је права милина кад видим програм на српском. Наравно да знам енглески, већина људи га познаје у довољној мери да може да барата рачунарима, али српски је српски. Поготово ћирилица, коју је на почетку (пре утф-8) било тешко уградити, али кад у томе успете … милина. 😀
То је нека врста „кустомизације“, коју би требало да воле и практикују искуснији корисници да би се издвојили из раје.
Кад дођете код некога и видите да му је, на пример, подразумевана слика у позадини или подразумевана тема, одмах га маркирате као лаика за рачунаре уопште, зар не?
Све ово пишем јер је устаљено мишљење да су локализовани програми и локализација искључиво везани за чиче који не знају енглески, али би користили рачунар, побогу!!!
То је много, много више од тога!ja ne koristim.. jednostavno ne mogu da se naviknem…. evo na poslu sam instalirao koleginici (pred penzijom) koja je ionako totalni racunarski laik i kad me je zvala da nesto ne radi… doslo mi da zaplacem
nisam razumeo sopstveni jezik….. :- :-
ista prica i sa ostalim uredjajima tipa mobilni telefoni… ako mi neko da telefon sa menijem na srpskom… prva stvar koju uradim je vracanje na engleski…
sta da kazem, nekako mi je engleski „normalan“ za IT …. ajd jos sad kada se firewall „prevodi“ sa fajervol .. pa jos i nekako da se skontam… ali dok vladaju prevodi tipa gromptica i vatrenalija … hvala ali radije NE.
licno, imena programa ne bi prevodio ili bi obavezno ostavio i originalni naziv…. sto se ne uklapa u pricu u kojoj vec ucestvujem (prevod OOO dokumentacije) ali tu sam vec upao na razradjene osnove i za sada je besmisleno plivati uzvodno…. Iskreno bi vise voleo da je Calc = Kalk, Writer = Vrajter itd a ne Pisac i Racun… ali kao sto rekoh… it is out of my hands
Ја лично не користим, али сам наместио локализован Убунту својој мајци.
Ti glasaj za ne a mama nek glasa za da. O0
Већ десет година користим окружења на енглеском, и врло тешко би ми пало да је све то на српском. Али наравно, превођење мора да се ради, ако не због мене, онда због деце, почетника и људи који не знају енглески.
Такође, мислим да превод треба да се ради ћирилицом, које је наше национално писмо и понос O0
Sve je to i stvar navike. Kompjuterima se bavim od 1985. godine i jednostavno sam navikao da na kompjuteru vidim engleski. I dosta sporije radim na kompjuteru gde su programi i os lokalizovani. Pocetnicima je sigurno lakse kada je program ili os preveden. Ne treba sve prevoditi bas po svaku cenu. Da ne bi smo dosli u situaciju kao Hrvati, da bas za svaku englesku rec traze prevod ili da izmisljaju kojekakve kovanice, pa to po nekad izgleda i smesno. Ili da engleske reci zamenjujemo „nasim“ recima koje takodje poticu iz nekih stranih jezika. Tu pre svega mislim na reci „datoteka“ i „katalog“. Mislim da ima smisla prevoditi, samo ako imamo adekvatnu rec u nasem jeziku. Kao sto je neko od diskutanata naveo kao primer za tastaturu, mis, kuciste.
Treba ostaviti krajnjem korisniku izbor, hoce li koristiti lokalizovanu verziju ili ne.
Dosta reci u nasem jeziku potice iz turskog, nemackog, latinskog, francuskog i jos nekih jezika, te reci su se odomacile u nasem jeziku i mnogi ni ne znaju da te reci poticu iz stranih jezika. Jezik mora da evoluira tokom vremena.Ја лично не користим, али сам наместио локализован Убунту својој мајци.
Сејм вит ми… Јако (занемарљиво) мало локализованих програма користим, па чак ни оне које сам ја локализовао, али не толико јер не бих могао да их користим већ више из навике.
Када би неко одржао једно добро предавање, зашто би требали да користимо локализован софтвер, вероватно бих и ја прешао на српске верзије. (Само да једног дана не дођем у овакву ситуацију) Можда је разлог томе и не постојање свих програма на српском, па ми је глупо да је мало измиксовано… или ти помешано…Али људима који нису баш упућени у струку (коришћења рачунара) обавезно стављам све што је могуће у локализованој варијанти…
У свакодневном говору за тастатуру не кажемо „киборд“, миш није „маус“, штампач није „принтер“, це-де резач није „си-ди врајтер“, кућиште није „кејс“, звучници нису „спикерс“, матична плоча није „модерборд“, музичка картица није „саунд кард“…
Ови термини су или једноставно преведени или у духу језика локализовани („резач“), и никоме не изгледају рогобатно, чудно, смешно. Шта више, врло је природно рећи миш, кућиште итд.
Хех, пробај то да кажеш мом професору и одмах ће те оборити 🙂
Никако не смеш да се изланеш „компјутер“ уместо „рачунар“, а врхунац је „ротирајући магнетни диск с’уписно читајућом главом“ уместо, к’о што смо сви навикли „хард диск“, јер нам је човек заиста доносио ХАРД ДИСКОВЕ од тамо где су првобитно настали (и добили име) и могу вам рећи да су заиста тешки и велики (RAMDAC @ IBM 350)
Ипак је ту најбитнија ствар постојање јединственог ‘речника’ за превођење. Без дуплирања (чак и основних) ствари.Koristim kad god postoji prevod; jedini sam izuzetak napravio kada je preveden Firefox, pošto je prevod bio neispravan (možda mu dam još jednu šansu u budućnosti). Inače sam se i bavio prevođenjem ranije, sad manje zbog nedostatka vremena.
Ne verujem u mit „okorelog profesionalca koji ne može da koristi program ako ovaj nije na engleskom“ – nije preterano teško navići se na korišćenje programa na srpskom; problem može nastati kada se koriste programi čiji prevodi imaju različite rečnike – GNOME i KDE programi, ili raznorazni prevodi pod M$ sistemima (od kojih su neki kriminalno prevedeni, a međusobno su apsolutno nepovezani). Inače sam u prilici da bakćem sa većim brojem ljudi neobučenih u korišćenju računara, i vidno im je lakše da se snađu kada mogu da razumeju ono pročitaju tj. kada ne moraju da pamte poziciju neke stavke (to je jedini način koji im preostaje za orijentisanje po menijima).
Samo moja .02 dinara :biggrin:
Pa.. prvo, navikao sam na okruzenja na engleskom, i nikako da se naviknem na srpski prevod. Sto neko vec rece ovde, teze se snalazim, i sporije radim kada prebacim na srpsku verziju. Druga stvar je sto kad prebacim na srpski prevod KDE dobijem poluprevedene stavi, ok, glavne stvai u okruzenju su prevedene, ali onda neke opise programa, kao i same programe koje koristim dobijam na engleskom i dalje. Znam da verovatno preterujem, perfekcionizam mozda jeste bolest, ali ako mi nije sve kako treba, nego pola srpski, pola engleski.. jbg, vraticu na engleski.
Jos jedna stvar je sam prevod, nekako mi se ne svidja kako su neke stvari prevedene, a onda se zamislim i skapiram da ni ja ne bih mogao da nadjem neke izraze koji bi bili adekvatniji, neke stvari su jednostavno neprevodive, ili ako se prevedu jako bodu oci.
KDE manje vise, znam da to rade entuzijasti, i to postujem, ako trenutno i nije bog zna kakvoog kvaliteta, bice bolje, siguran sam, ali kad sam procitao nazive programa ciju je lokalizaciju pomogla vlada Srbije, a odradio valjda ETF (mozda gresim ovde, ispravite me ako je tako) , to je tek bio haos, ne zna covek da l’ da se smeje ili da place.
Zamislite samo nazive tipa „FAJRFOKS“, „TANDERBRD“ 😀 „OPENOFIS“.. i slicno..mislim stvaaarno.. TAKVO prevodjenje kakvo su oni uradili zaista nema svrhe (osim da nekome eventualno napuni dzep ni za sta), deca iz vrtica bi to bolje odradila.
I na kraju, sta jos da kazem, uz sve ove razloge, tu je i jos jedan.. lenjost, ukoliko ste imali zivaca da procitate ovaj (ili bilo koji) moj post 🙂 , videli ste da kuckam u cistom, izvornom ASCII-ju.. sve po inerciji..
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.