Ова тема садржи 73 одговора, има 39 гласова и последњи пут је ажурирана од стране 
-
Чланци
-
Дакле, као што наслов рече…
Да ли користите преведена графичка окружења и програме?Чисто да видимо има ли смисла замајавати се превођењем :biggrin:
Изгледа да сам једини ћирилицолизован 🙁
користим фајерфокс локалозован, али само на послу… мада знам бар десетак људи (углавном старијих) који користе локализовано све што могу… а фајерфокс поготово.
Pa latinica dolazi u obzir, ali koliko sam primetio a mozda i gresim, nasi ljudi ne prevode sa engleskog ili nemackog na srpski nego sa hrvatskog na srpski, a izgleda da i hrvati prevode slovenacki, jer koliko sam pratio tu tematiku u nasim prevodima programa u linuxu se pojavljuju hrvatske reci napr „znacajka“, naisao sam cak i na „listopad, prosinac,…“ (cisto sumnjam da bi to neko preveo kao srpski!!!) , i slovenacke koje se u srpskom jeziku i ne upotrebljavaju kao takve.
Мислим да нећеш да добијеш веродостојне резултате јер људи које користе локализивану верзију су махом лаици и не посећују форуме ове врсте. Ако у некој фирми постоји 20 локализованих рачунара, повратну информацију о томе нећеш добити.
Ја лично не користим, али сам наместио локализован Убунту својој мајци.
…nasi ljudi ne prevode sa engleskog ili nemackog na srpski nego sa hrvatskog na srpski, a izgleda da i hrvati prevode slovenacki, jer koliko sam pratio tu tematiku u nasim prevodima programa u linuxu se pojavljuju hrvatske reci napr „znacajka“, naisao sam cak i na „listopad, prosinac,…“ (cisto sumnjam da bi to neko preveo kao srpski!!!)
samo mi jos reci gde si to video… u kom programu, okruzenju?
Наравно да користим све што могу (за шта постоји превод) на српском. Не сматрам себе лаиком, програмирам, више мојих програма у виду рецензија је објављено у домаћим часописима (Свет Компјутера, Микро, Дигитал), енглески сам положио оценом 9 на факсу, али ипак – преферирам домаће.
На крају крајева, неки наш човек се мучио да преводи, најмање што можемо јесте да користимо његов превод.
Lokalizaciju najčešće koriste dve grupacije. Prva su oni koji znaju jedino maternji jezik, a majka im nije sa engleskog područja 😉
Drugu grupaciju čine oni sa izraženom nacionalnom svešću koji to rade po svaku cenu, iako su često primorani da koriste i „nelokalizovane“ programe i WEB stranice.Meni lično nikako ne odgovaraju prevodi jer su često rogobatni, neodgovarajući i vrlo teško mi je da prepoznam značenje. Nekako nije u duhu našeg jezika da kažem: „Imam uključen vatreni zid“.
Sve i da se naviknemo na kompletno lokalizovano okruženje, uvek će biti potrebno koristiti i strane sajtove, programe i literaturu i automatski imamo 2 skupa termina za iste stvari. Tehnika ipak ne kreće iz našeg jezika, već prihvatamo strani termin i prevodimo ga na svoj jezik, ali svejedno moramo da znamo i izvorni oblik, dakle duplo. Čemu onda to?
Neki od foruma ovde se zovu „Hardver“, „Softver“… Da li je to lokalizovano?
У свакодневном говору за тастатуру не кажемо „киборд“, миш није „маус“, штампач није „принтер“, це-де резач није „си-ди врајтер“, кућиште није „кејс“, звучници нису „спикерс“, матична плоча није „модерборд“, музичка картица није „саунд кард“…
Ови термини су или једноставно преведени или у духу језика локализовани („резач“), и никоме не изгледају рогобатно, чудно, смешно. Шта више, врло је природно рећи миш, кућиште итд.
Нема потребе ни на силу преводити, као што наводиш хардвер и софтвер, пошто превода нема у нашем језику. Важило би и обрнуто (превод са српског на енглески):
Half he drinks, half to his [u]multicolored[/u] horse he gives
:biggrin:
Али је сасвим непотребно за оне речи које имају превод инсистирати да остану у оригиналу, јер баш онда имамо дупло.
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.