Početak›Forumi›Linuks›Opšte Linuks diskusije›Prečice i njihov izgled
- This topic has 43 odgovora, 19 glasova, and was last updated 15 years, 3 months ranije by maxlin.
-
AutorČlanci
-
18. novembar 2008. u 10:55 am #10539SlsimicUčesnik
Да чујемо мишљење корисника… 🙂
У преведеном окружењу (Гном или КДЕ на српском),Ознаке за пречице у менијима би требало да буду…
1. У складу са писмом које се користи тј. све ћирилично ако се користи ћирилица где су и модификаторски тастери ћирилицом (ктрл, алт) и слово које се користи ћирилицом (Л П) ПРИМЕР 1
2. Модификаторски тастери ћирилицом (ктрл, алт, таб, мета) а слово након њих латиницом. ПРИМЕР 2
3. Онако као су и написани на тастатури, и модификаторски и словни, дакле у оригиналу Ctrl, Alt, Tab, P, L, G, C, R. ПРИМЕР 3
p.s.
пример 3 је како је до сада било… преведени менији али пречице онако како су на тастатури.18. novembar 2008. u 11:21 am #73968Жарко МихајловићUčesnikМи немамо домаће тастатуре, већ користимо нелокализоване, америчке.
Да имамо, вероватно не би писало „Ctrl“ већ „Ктрл“. Има у техномаркету да се купе ћириличне тастатуре, али ни оне нису српске већ бугарске (са пар бураских словцета).
Е сад, док не будемо имали локализоване тастатуре, вероватно нема сврхе преводити пречице.
18. novembar 2008. u 11:49 am #73969dejaniumUčesnikЗвездан je sve rekao !
Цтрл+Њ
18. novembar 2008. u 12:04 pm #73970SlsimicUčesnikЕ сад, док не будемо имали локализоване тастатуре, вероватно нема сврхе преводити пречице.
Часлав управо верује да смо ми та покретачка снага… O0
И да ће произвођачи хардвера почети да праве и продавци да продају НАШЕ тастатуре (а не америчке са угравираним ŠĐČĆŽ) онда када их софтвер буде на то натерао
(и ваљда хиљаде гневних купаца који не могу да нађу Ф1 или ктрл+П)
:biggrin:18. novembar 2008. u 12:10 pm #73971smilemanUčesnikZbog nemogucnosti da sve distribucije i svi programi budu lokalizovani u skorije vreme kao i zbog lakseg snalazenjima medju istim, mislim da je bolje da ostane CTRL+… Jednostavno mislim da je to neka vrsta standarda i da promena moze samo da oteza koriscenje sistema i aplikacija, pogotovo novim korisnicima ako prelaze na linux i potrebna im je neka slicnost sa Win-om.
18. novembar 2008. u 12:20 pm #73972DraxUčesnikglasao sam za “current state” posto je na svim tastaturama za kojim sam radio Ctrl ili Alt ili F2 ili … znaci, bez obzira na to da li ima ili nema šđžčć…. ti tasteri postoje vec previse godina (da ne kazem decenija) da bi ih se prevodilo…
to mi nekako spada kao u prevodjenje npr. svetesume (hollywood) znam da nije isto, ali mi je jednako nelogicno.18. novembar 2008. u 2:32 pm #73973AndersenUčesnikOno sto pise na tastaturi, zasto prevoditi dva puta..
dakle CTRL pa sta god vec ide iza, bar dok se ne pojave nase tastature..
..a to ce biti tamo negde kad kiborzi budu setali Marsom i prodavali limunadu turistima.. 😡18. novembar 2008. u 3:17 pm #73974Časlav IlićUčesnikТренутно у КДЕ-у (4), као и у Мозили, важи пример 2. — модификаторски тастер у пречици на српском, слово латинско (не кажем латинично, јер се вуку искључиво из скупа латинске, тј. данашње енглеске абецеде): ктрл+W, ктрл+шифт+D, итд. Следи моје лично становиште зашто је овако најбоље.
Занемаримо за тренутак непостојање одговарајуће физичке тастатуре. Односно тренутну ситуацију где постоје претежно латиничне, неретко минимално докрпљене (српска слова додата на амерички распоред), па и онда ређе него чисте америчке.
Прво, називи несловних (модификаторских) тастера у комбинацији. У примерима на које се лично угледам — немачки, француски, шпански, тако ти жилавији изданци западне цивилизације — називи тастера обавезно су преведени. Примери:
[*]немачки: Ctrl — Strg, Shift — Umschalt, Enter — Eingabe;[/*:m]
[*]француски: Escape — Échap, Home — Début, CapsLock — Verr. maj;[/*:m]
[*]шпански: PgDown — AvPág, Delete — Supr, Return — Ejecutar.[/*:m][/list:u]
С обзиром на то да ови језици користе латиницу, имају традицију изворног писања заједничких именица, и посебно узевши да не деклинују именице у једнини, много би им лакше него у српском било да користе енглеске називе тастера. На српском, пак, конструкција „…изнад од левог Shift-а стоји…“ нема никаквог значењског основа, јер би по Правопису говорила следеће: „Shift је лична именица, име некога или нечега, и не знамо како се оно изговара“ — што је бесмислено. Уместо тога, заједничке именице (у које спадају називи тастера, јер су они алатке исто као ‘лопата’, ‘ашов’, ‘будак’, итд.) обавезно се преводе или пресловљавају, и пишу малим словом. Зато, да би имао жељено значење, претходни исечак мора да гласи „…изнад левог шифта стоји…“ Због овога је у српском још важније да називи тастера буду што преведени што пресловљени, у односу на поменуте језике који то и без такве неопходности чине.Друго, слова у комбинацији. Српски језик има два писма, због чега би онај који се користи махом ћирилицом, има (идалну, види ниже) ћириличну тастатуру, па напише ктрл+Њ, довео у забуну онога ко махом користи латиницу и очекује ktrl+W. Ово је један, али не једини, разлог зашто ваља да словна ознака буде иста на оба писма. Други разлог је тај што се слова у комбинацијама, која се повезују с радњама и која рачунар прима када се пречица притисне, управо изимају строго из латинског скупа; кад притиснем ктрл+Љ на физичкој ћириличној тастатури, систем то региструје као Q. Ово није произвољан ћеф, већ практична неопходност, јер би произвољно размештање контролних пречица између језика могло да има несагледиве последице по функционалност програма. Другим речима, скуп слова у контролним пречицама припада домену међународних симбола, непроменљивих једно- или вишезнаковних речи из строго контролисаног скупа. Исто као, нпр. обележавање геометријских објеката, где се обавезно користи латински и грчки алфабет. Кад се ова конвенција уочи (не „усвоји“, јер је већ чињенично стање) и запамти, односно на њу навикне, онда више не може бити забуне да ли је C у ктрл+C у ствари це или ес. Исто као што се нико основно образован не пита којим су писмом обележени објекти у реченици „…странице AB и AP четвороугла ABHP заклапају угао…“
Сад се вратимо на непостојање физичке тастатуре.
Прво, идеална латинична тастатура треба да има само српски латинични распоред на себи (не као додатак америчком) са српским називима тастера, опет баш као што се то чини по западним државама са дугом латиничном традицијом. Идеална ћирилична тастатура, пак, треба да има на сваком тастеру и први ниво америчког распореда — баш као што је то и норма у нелатиничном свету (руске, хебрејске, арапске, итд. тастатуре). Како због комуникације на енглеском, тако и управо ради уноса симболичких ниски које рачунар треба да разуме: УРЛ-ови, наредбе шкољке, слова у пречицама са тастатуре, итд.
Друго, како ћемо добити овакве тастатуре, тј. онакве какве их имају другде по свету? Постоје два начина. Први је да произвођачи, односно увозници наручују тастатуре са називама тастера које би сами измишљали јер ни у једном програму не постоје. Други је да се на софтверском нивоу договоримо какви ће називи бити, кроз неколико година се то дифузно рашири нпр. у свом слободном софтверу; па да онда произвођач/увозник каже, „хеј, могли бисмо ово да подржимо“. Лично сам мишљења да је други начин вероватнији, а да први води у врзино коло: не стављати српске називе тастера у програме јер немамо српске тастуре, не правити физичке тастатуре са српским називима тастера јер сви програми користе енглеске.
Исписивањем комбинација као ктрл+Q, ктрл+шифт+F, итд. у програмима сад и одмах, итекако се не занемарује тренутно стање на терену. Главни модификаторски и други тастери зато су пресловљени, а не преведни; Ctrl је ‘ктрл’, а не нпр. ‘упр’ од ‘управљање’ (као што је у немачком Strg од Steuerung). Тада је врло извесно да онај ко не би могао за 10 секунди да увиди да му је ктрл обележено као Ctrl на тастатури, алт као Alt, итд. и не користи пречице у нормалном раду, већ се ослања на миш. Треба узети у обзир да неки тастери и немају ознаку, као шифт, па нико није нашао за сходно да се жали да не види Shift на тастатури (основна рачунарска писменост…) Затим, то што је слово у пречици остало латинично, значи да на садашњим тастатурама корисник може да притисне буквално оно које види на екрану — види ктрл+C, притисне Ctrl+C. Ово 1-1 визуелно пресликавање задржава се и у идеалном случају, кад и ако будемо имали темељите ћириличне тастатуре (јер, као што рекох, оне ће носити и латинска слова поред српских).
Толико.
18. novembar 2008. u 3:37 pm #73975Жарко МихајловићUčesnikСкидам капу Чаславу. Најефектнији начин да добијемо домаће тастатуре је да слово Закона нешто каже о томе. Међутим, таква стандардизација тренутно није приоритет Законодавца.
18. novembar 2008. u 3:50 pm #73976HotRadUčesnikVarijanta br. 3
Mislim da bi nešto drugo napravilo samo zabunu. -
AutorČlanci
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.