druže sa Linuxom. Jedan od naj?eš?ih problema koji se javlja pri
prelasku sa Windowsa na Linux jeste instalacija softvera. Do sada je
bio dovoljan jedan klik ili pritisak na taster Enter da bi se određeni
program instalirao ali pod Linuxom su stvari malo druga?ije. Iako se
recimo pri instalaciji sistema, na primer, odvija isti proces
instalranja programa ipak ne znamo šta se ustvari dogaÄ‘a. Ovaj tekst ?e
nam pomo?i da shvatimo kako se instaliraju programi u Linux OS.
1. Prvo što treba re?i da zbog
otvorenosti koda programa i njihove licence (GPL) svi programi se mogu na?i u obliku izvornog koda
tj. u nekompajliranom obliku. To su obi?no fajlovi koji se nalaze u
obliku tar.gz i, tar.bz2 ili sli?nim arhivama. Koja
je prednost ovakog oblika distriburanja softvera ? Prvo, i ono
najbitnije je da možete slobodno da izvršite izmene u samom kodu i
bukvalno napravite svoj program ili samo da ga prilagodite svojim
poltrebama ili recimo sami otklonite uo?enu grešku. Drugo, program u
ovakvom obliku zauzima manje prostora pa je samim tim lakšte
peuzeti program sa Interneta. Tre?e, programi u ovakvom obliku se mogu
instalirati na velikom broju razli?itih Linux-Unix-BSD operativnih
sistema. Koje su mane ? Prvenstveno sam postupak instalacije koji nije
prost i preterano jednostavan a takođe su potrebni određeni poreduslovi
za instaalciju kao što su kompajleri i programske biblioteke.
Postupak instalacije programa u obliku izvornog koda ?e biti objašnjen
dalje u tekstu.
2. Pored programa koji dolaze
u obliku izvornog koda veoma ?esto se koriste binarni softverski paketi koji su na
neki na?in sli?ni programima koji se instalriju na MS Windows
sistemima. U pitanju su ve? iskompajlirani programi koji jednostavno
treba da se prekopiraju u sistem i ve? su spremi za pokretanje. Obi?no
dolaze u obliku rpm
paketa. Instalacija ovakvih paketa je laka i obi?no
se svodi na isti broj koraka koji smo imali i pod Windowsom. Pojedine
Linux distribucije imaju svoje posebne grafi?ke programe za
instalaciju ovih paketa, kao što je rpmdrake
u Mandrake Linux distribuciji gde pored jednostavne instaliacije
možete pregledati i opis programa koji instalirate. Koja je mana ovako
distribuiranog softera ? Najve?a mana je to da su ovako pripremljeni
paketi ograni?eni samo na jednu LInux distribuciju a veoma ?esto samo
za jednu verziju kernela, odnosno jednu verziju LinuxOS-a (može se
desiti da paket koji je predviÄ‘en za npr. RedHat 8.1 ne možete da
instalirate na RedHat 9.0 ili obrnuto). Naravno, kako ve?ina grafi?kih
programa u osnovi predstavlja samo grafi?ki interfejs mo?nih konzolnih
programa red je da kažemo kako da iste pakete možemo da instaliramo u i
iz konzole. Osnovna naredba za instalaciju rpm paketa je naravno rpm. Osnovna sintaksa ove
naredbe sa kojom se može instalirati gotovo svaki program u obliku rpm
paketa je:
rpm -ivh
ime_programa.rpm
Deinstalacija programa je takođe veoma laka:
# rpm-e ime_programa.rpm
Naravno, rpm je mo?na alatka koja ima brojne
mogu?nosti koje možete videti ukoliko pokrenete man rpm . Mandrake Linux poseduje
još jedan mo?an program za instalaciju rpm paketa urpmi koji još više olakšava
postupak instalacije rp paketa. Ukucajte
man urpmi radi detaljnijeg
objašnjenja komande a ja ?u samo pokazati kako se recimo instalira
paket sysv:
#
urpmi sysv
dakle, kao što vidimo veoma prosto. Nakon zadavanja ove komande
sam program ?e tražiti od vas da ubacite CD na kome se nalazi rpm paket
programa sysv i sam instalirati traženi program.
Treba još napomenuti da programe možete da instalirate samo sa root
ovlaš?enjima (bar po default postavkama sistema) ?ime se spre?ava
ugrožavanje sigurnosti sistema. Otuda i znak # isperd naredbe što nam
ukazuje da naredbu izvršavamo sa root ovlaš?enjima. Da bi u konzloli
dobili root ovlaš?enja kucajte
$
su root
a zatim
ukucajte root lozinku
3. Instalacija programa koji se nalaze u obliku izvornog
koda
Dakle, kao što smo rekli LInux softver ?esto dolazi u takozvanom
tarball formatu (.tgz , tar.gz, tar.bz2 )
Ovakvi fajlovi prvo moraju da se raspakuju (dekomresuju u bilo koji
direktorijum) pomo?u naredbe tar . Za ovo
možete koristiti i neki od grafi?kih interfejsa tar komande kao što je
na primer ark , karchiver ili neki drugi. Pomo?u naredbe tar falovi se raspakuju slede?im
oblikom naredbe:
$ tar xfvz
game.tgz (radi detaljnijem
upoznavanje sa ovom naredbom u konzoli ukucajte man tar ili tar –help )
Ova komanda ?e kreirati direktorijum u direktorijumu u kojem se
trenutno nalazite i raspakovati sve fajlove u taj novi direktorijum.
Kada ovo uradite postupak instalacije se u osnovi svodi na izvršavanje
3 sada ve? opšte poznate komande : configure, make i make install. Ve?ina
korisnika nakon izvršenja ovih komandi uspešno instalira željeni
softver. Ipak, da malo objasnimo ove tri komande.
Svaki softver dolazi sa nekoliko fajlova koji imaju svrhu pri samoj
instalaciji. Jedan od njih je i skripta configure . Korisnik pokre?e ovu
komandu u slede?em obliku
$ ./configure
Gore navedena komanda naređuje shell-u da pokrene skriptu sa imenom
‘ configure
‘ koja se nalayi u teku?em direktorijumu. Ta skripta u osnovi sadrži
linije koda preko kojih se proverava sam ra?unar na koji treba
insaliramo program. Proverava se softversko i hardversko okruženje.
Ukoliko skripta pronađe da neki uslovi za instalaciju programa nisu
zadovoljeni izbaci?e poruku o tome šta to treba da se ubaci pre
instalacije da bi ona bila uspešna. INstalacija ne?e biti nastavljena
sve dotle dok se potrebni uslovi ne zadovolje.
Glavni posao skripte configure
je da napravi ‘ Makefile
‘ . Ovo je veoma važan fajl u instalacionom postupku.
U zavisnosti od rezultata proveta koje je izvršio skript configure on sam ?e zapisati
slede?e neophodne korake za kompajliranje softvera u fajl sa imemom Makefile.
Ukoliko se po završetku rada skripte configure
ne pojave greše možete nastaviti postupak instalacije sa komandom
$ make
‘ make ‘ je ustvari alatka koja postoji na gotovo svim
Unixolikim sistemima. Da bi ovaj program radio potrebno je da postoji
fajl Makefile u istom direktorijumu odakle pokre?ete naredbu make.
make ?e iskoristiti upustva
zapisana u fajlu Makefile i
nastaviti sa instalacijom. Makefile
ukazuje na sekvence koje Linux mora da prati da bi kreirao razli?ite
komponente /pod-programe za vaš softver. Sekvenca zavisi od na?ina
na
koji je softver dizajniran kao i od još nekoliko drugih faktora. Makefile u stvari poseduje mnogo
oznaka (na neki na?in to su ustvari imena razli?itih delova ili
sekcija). U osnovi alatka make kompajlira kompletan kod programa i
kreira izvršne fajlove.
Jedna od oznaka prisutnih u Makefile se imenuje sa ‘ install
‘ .
Ukoliko make završi svoj posao do kraja uspešno bez poruka o grešci,
instalacija je gotovo zavrešna. Jedini korak koji nam je preostao je da
obezbedimo root ovlaš?enja (ve? sam opisao kako) i pokrenemo
#
make install
Kao
što sam malopre rekao make koristi fajl Makefile u istom direktorijumu.
Kada pokrenemo make bez parametara, izvršavaju se sve instrukcije u
Makefile od po?etka do kraja onim redom kako je odredila skripta
./configure). Ali kada porenemo make sa install kao prametrom, make
traži oznaku install u fajlu Makefile, i izvršava samo tu sekciju fajla
Makefile.
Ova
sekcija ustvari kopira izvršne fajlove koji su kreirani tokom
kompajliranja programa u direktorijume iz kojih ?e se program pokretati
. To su obi?no direktorijumi /usr/bin ili /usr/local/bin
Treba re?i da program možete pokrenuti i ukoliko ne pokrenete make
install ukoliko iz lokalnog direktorijuma, gde je program kompajliran,
pokrenete izvršne fajlove.
Ukoliko sa?uvate instalacioni direktorijum naredbom :
#
make uninstall
možete
deinstalirati program.
TO
je to !! Nadam se da vam je sada proces instalacije softvera bar
malo jasniji.