[ODGOVORI] Ovo možda još niste čuli/videli/čitali...

3 odgovora [Poslednji unos]
foxbunny
Slika korisnika foxbunny
Offline
ModeratorUser
Član od: 30/10/2006

Kda početnik kroči u svet Linuxa, najčešće biva dočekan prigodnom frazom "Progooglaj", ili "Potraži na Googleu", ili već nekom varijacijom na tu temu. Ovaj odeljak postavljen je pre svega kao zaštita od takvog stava, ali opet, to nije izgovor da ne koristite taj predivan pretraživač.

Normalno je da, kada neko pokušava da pronađe nešto preko ključnih reči on mora znati šta treba kucati kao ključne reči. Međutim, Linux je umnogome drukčiji od Windowsa ili drugih sistema koje ste koristili do sada, i samim tim je potrebno da se upoznate sa novim konceptima, kako biste uopšte mogli da formulišete svoju pretragu.

Morate shvatiti da nama, koji smo već dugo u ovom svetu, nije lako da se setimo šta sve nismo znali kada smo počinjali. Verujte mi da se većini iskusnijih korisnika ponekad čini da su rođeni sa tim znanjem. I zato ćemo sada svi da zapnemo i da pokušamo da se setimo barem pojeinih stvari koje su nas bunile u početku, i da ih ovde zapišemo.

Molio bih sve članove foruma da dole ne kače komentare. Nek ovo ostane samo za informisanje, a ako imate primedbu, pošaljite ih meni na PM ili ih okačite u zasebnoj temi. Dole kačite samo savete ovog tipa. Hvala na razumevanju.

0
Prosečna ocena: 5 (1 glas)
foxbunny
Slika korisnika foxbunny
Offline
ModeratorUser
Član od: 30/10/2006

Gde su moji drajvovi (particije)?!

"Local disk (D:)", "Local disk (F:)", "Removable device (X:)", i tako dalje. To je način na koji je većina vas, početnika u svetu Linuxa, naviklo da gleda na diskove, particije i ostale skladišne uređaje. E, u nas se to malo drugačije kaže.

Kao prvo, u linuksu uvek imate samo jedan, pa nazovimo za sad to "disk", pa ćemo da menjamo posle. Wink Taj disk se zove root direktorijum (folder). Taj direktorijum se označava kosom crtom /. E, sad. U tom korenom (root) direktorijumu se nalazi baš sve. Znači nema šta nema. Čak i kada je vaš sistem instaliran preko više particija, kad pokrenete sistem imate samo taj root direktorijum, a sve ostalo se nalazi u njemu.

Ako vam je lakše, zamislite da možete da izađete iz C drajva i da uđete u MyComputer koji se ponaša kao veliki folder u kome se nalaze svi drajvovi i svi uređaji. Mi naravno ne volimo da tako zamišljamo, ali ako će vam biti lakše, onda slobodno. Dovoljno je blizu.

Inače, svi drajvovi se nalaze u direktorijumu /dev. To znači, "dev" unutar korenog direktorijuma. U njemu se nalaze ne samo drajvovi, već svi uređaji koje sistem prepoznaje i sa kojima može nešto da se radi. Pitate se kako uređaji mogu da budu u folderima? Pa lepo. Na Linuxu (kao i na  Unixima), svi uređaji su prestavljeni u obliku virtuelnih fajlova. Vaši drajvovi su dakle takođe virtuelni fajlovi. Fajlovi su virtuelni zato što oni samo izgledaju kao fajlovi, ali nikako ne možete očekivati da sa njima radite baš sve što se očekuje od običnih fajlova.

Nazivi fajlova za vaše drajvove su ovakvi: /dev/sda1, /dev/sr0, /dev/sdc3... Kad vidite ime kao što je sda1, to se dešifruje ovako:

[sd] = disk
[a] = prvi po redu
[1] = prva particija

Hoćete još jedan? Ajde:

[sd] = disk
[c] = treći po redu (zato što: a, b, c)
[3] = treća particija

Na starijim sistemima, "sd" može biti prikazano kao "hd", ali to znači isto. A šta bi sa onim "sr0"? To je removable (zamenjivi) drajv. USB stickovi su takođe zamenjivi, ali oni se ipak prikazuju kao "sd" uređaji, ne pitajte me zašto, to mi još uvek nije baš najjasnije.

E, sad, to su fizički uređaji. Kako im pristupamo? Da bi ste pristupili nekom drajvu, morate ga montirati (objasniću kasnije) u direktorijum. Taj direktorijum može da bude bilo gde pod korenim direktorijumom, ali je nekako usaglašeno da to budu /mnt i /media. Na većini main stream Linuxa, koristi se skoro uvek samo /media. Međutim, ispravan način je da se za hard diskove koristi /mnt, a za zamenjive uređaje /media.

Kako se montira drajv? To se radi na mnogo načina, ali skoro je univerzalno da se direktorijumi u koje se montiraju uređaji navedu u fajlu koji se zove fstab (filesystems table). Taj fajl se nalazi u direktorijumu /etc u kome se inače nalaze konfiguracioni fajlovi za ceo sistem i pojedine (mahom sistemske) aplikacije.

Evo jednog tipičnog (?) fstab fajla:

#
# /etc/fstab: static file system information
#
# <file system>        <dir>        <type>    <options>          <dump> <pass>
none                  /dev/pts      devpts    defaults            0      0
none                  /dev/shm      tmpfs    defaults            0      0

/dev/cdrom /media/cdrom  iso9660  ro,user,noauto,unhide  0      0
/dev/dvd /media/dvd  udf  ro,user,noauto,unhide  0      0
/dev/fd0 /media/fd0  vfat  user,noauto  0      0
/dev/sda2 / ext3 defaults 0 1
/dev/sda3 swap swap defaults 0 0
/dev/sda5 /home ext3 defaults 0 1
/dev/sdb1 /mnt/storage ntfs-3g defaults,locale=en_US.utf8 0 0

Šta tamo piše? Evo, primera radi, uzećemo uređaj koji se zove sda5.

Dakle, uređaj je prvi disk, a particija je prva logička. Ne, nije peta. Kao što znate, diskovi mogu da imaju najviše 4 particije. Ako želite da imate više od pet, onda je jedna od tih 4 particija takozvana proširena (extended). U okviru te proširene se definišu logičke (virtuelne) particije. Da ne davim sa tim, ako ima logičkih particija, onda one počinju sa 5 pa dokle stignemo. Dakle, sda5 je prva logička partcija na prvom disku.

Dalje, ta particija se montira u /home. A? Opet sam vas zbunio. Prvo sam rekao /mnt ili /media, a sad ispada da nije tako. /home direktorijum je direktorijum u kome se nalaze korisnički fajlovi. Svaki korisnik Linux sistema dobija svoj direktorijum u okviru direktorijuma /home. Da bi se olakšala reinstalacija sistema ili oporavak od nezgoda, uobičajeno je da se za /home i joše neke bitnije direktorijume napravi posebna particija. To je i urađeno u ovom slučaju. Zapravo, to i jeste prednost montiranja uređaja. Svaki sistemski direktorijum (osim nekih virtuelnih) može ovako da se smesti na svoju particiju.

Sledeća stavka je "ext3". To je fajlsistem (filesystem), to jest format particije. Na windowsu smo imali FAT32 i NTFS formate, a na Linuxu se češće koriste ext2, ext3, ReiserFS, JFS, XFS... ima ih baš mnogo... Smile

"defaults" znači sa podrazumevanim opcijama za montranje. Osim podrazumevanih imate i nepodrazumevane opcije (baš čudno). Na primer, za disketni drajv (fd0) su definisane opcije "user" (korisnik koji nije administrator može da montira uređaj), i "noauto" (ne montirati uređaj automatski pri podizanju sistema).

Poslednje dve cifre govore da li disk treba da se uradi backup uređaja (ili nikad ako je vrednost Innocent, odnosno redosled po kome se pri podizanju sistema proverava integritet uređaja (nikad ako je vrednost Innocent.

Konkretno montiranje se vrši uz pomoć komande mount ili već kontrola iz grafičkog okruženja (u popularnijim grafičkim okruženjima koji se često koriste na Linuxima, često je dovoljno da se samo klikne na ikonicu uređaja i montiranje se vrši automatski u pozadini).

Naravno, ovo gore teško da je dovoljno da bi ste postali guru za montiranje uređaja, ali je, nadam se, dovoljno da se snađete na Googleu.

foxbunny
Slika korisnika foxbunny
Offline
ModeratorUser
Član od: 30/10/2006

Kako da instaliram drajvere za uređaj XY

Eeeee, ovo je jedno od pitanja koje iskusniji korisnici mnogo vole (kad bi se gađali tramvajima). Zašto? Zato što novi korisnici često postavljaju to pitanje, a odgovor je čest više puta prežvakan na ovom forumu ili već negde na Internetu.

No, da raščistimo prvo jednu osnovnu stvar. Osnova Linux sistema je sam Linux. Linux je jezgro sistema koji sam po sebi ne radi ništa posebno, ali je zadužen za nesmetanu komunikaciju između hardvera i korisničkih aplakacija. (Već vidim neke koji se mršte na ovu krajnje nepreciznu definiciju, ali mislim da je dovoljno precizna da bi nam omogućila da se bavimo našom temom.) Jezgro se na engleskom zove kernel, čisto da znate.

S obzirom na to da se jezgro bavi hardverskim uređajima, onda je logično da će ono biti zaduženo i za drajvere. Drajver za uređaje se na Linuxu nazivaju modulima. Na engleskom je to kernel module. Iako nećete omašiti ako na Googleu ukucate "Linux driver", možete slobodno kucati i "Linux kernel module", čisto da biste uvećali šanse da nađete drajver.

Drugo, drajveri se dele na open-source (otvorene) i proprietary (vlasničke, zatvorene) drajvere. Na nekim Linuxima se zatvoreni drajveri takođe nazivaju i ograničenim (restricted) drajverima, ali to ne znači da su ograničenih funkcija, već da licence proizvođača drajvera ne dozvoljavaju ono što dozvoljavaju licence otvorenih drajvera.

Kao što se većina softvera na Linuxu instalira iz centralnog repozitorijuma, tako možete instalirati i otvorene drajvere. Dakle, uputstva za instalaciju otvorenih drajvera slobodno možete potražiti u uputstvima za instalaciju drugih programa.

Zatvoreni drajveri se instaliraju manje ili više drugačije u zavisnosti od Linuxa. Na nekim Linuxima (na primer Arch Linux) postupak je identičan kao i kod otvorenih. Međutim, uglavnom to nije slučaj. Na sreću, većina Linuxa ima na svom Wikiju ili već negde u dokumentaciji objašnjen postupak instalacije tih zatvorenih (proprietary, closed-source, non-free, restricted) drajvera.

Najzad, za zatvorene drajvere možete pogledati i sajt proizvođača hardvera. To činite tek kad utvrdite da drugačije ne može. Na sajtu proizvođača često imate i uputstva za instalaciju.

Egzotični drajveri su oni koji nisu ubačeni u centralni repozitorijum softvera za vaš Linux, ili zatvoreni drajveri koji nisu posebno pakovani za vaš Linux. Kod takvih drajvera najčešće morate da kompajlirate ručno. To nije previše komplikovan proces, ali izlazi iz okvira ovog teksta. Za te stvari se slobdno obratite za pomoć iskusnijim članovima ovog foruma.

foxbunny
Slika korisnika foxbunny
Offline
ModeratorUser
Član od: 30/10/2006

Linux me upravo opsovao?!

Da, Linux ponekad ume da se našali sa korisnikom. Jezgro ume da paniči iz čista mira (mada sve ređe čujem za tu staru foru), kompajliranje softvera ume da se završi nizom potpuno nejasnih poruka o nekoj tamo greški. Sig11?! Je l' to neki nick sa IRCa?!  :eek:

U svakoj šali pola istine. Druga polovina zavisi od vaše veštine da dešifrujete poruku. Međutim, ako ne želite mnogo da mozgate, imate i kraći put do saznanja o pravom značenju svih tih poruka o greškama.

Kada vam se iz bilo kog razloga pojavi bilo koja poruka o greški, iskopirajte je u Googleovo polje za pretragu i malo kopajte po rezultatima. Gotovo da nema poruke kojom se niko nije bavio na Internetu. Međutim, samo kopiranje poruke nije uvek poželjno. Nekada morate malo da obratite pažnju na smisao poruke i kopirate samo delove koji su bitni.

Primera radi, ako vam se u poruci o greški nalazi ime nekog fajla čija lokacija zavisi od vašeg korisničkog imena (na primer: "/home/foxbunny/blah/blah.conf") ili od konfiguracije sistema, onda ćete iskopirati delove poruke koji ne sadrže tu informaciju.

Nekada će se desiti da poruku ne možete da iskopirate (zato što se, na primer, pojavila još pre nego što ste u mogućnosti da paralelno podignete i browser), onda zapišite poruku na parčetu papira. Pažljivo proverite da li ste poruku zapisali tačno kako je prikazana na ekranu.

Još jedan trik za kraj. Ako vam grafički program crkne u red posla, ali ne pokaže nikakvu poruku o greški, pokušajte da utvrdite da li se to po pravilu dešava pod istim okolnostima. Ako se to uvek dešava, onda pokrenite program iz konzole (recimo, ako pokrećete Konqueror, onda otvorite konzolu i kucate "konqueror"). Zatim pokušate da reprodukujete crkavanje programa. Kada program uspešno ubijete, onda pogledajte u konzolu i vidite da li ima nekih poruka o greški. Znate već šta treba raditi sa tim porukama. Wink

Evo i primera kako može da izgleda kreška prilikom pripreme za kompajliranje nekog softvera: